......
"Овај беше син великог жупана Немање, владара српског, који самодржавно владаше свим српским земљама што се зову: Диоклитија, Далматија, Травунија,...
Повеленијем господина Божидара војеводе трудих се о сих саписанијих аз грешни и мањши ва иноцех и јеродијакон Мојси от српскије земљи, отачаством же от места нарицајемаго Будимља. Темже колене преклон, мољу се и милиседеју, појуштим или чатуштим, или преписујуштим, аште будет што погрешено, љубве Христове ради, исправљајте, и нас, усрдно трудивших се, благословите, а не клнете, поњеже не писа Дух Свети ни ангел, на рука грешна и брена и Дух унили, окајани и грешни
Зач на страну оставив причке, и много говоре, на наш намисал повратив се мојего почтованога господина отца војеводе Божидара Вуковића да спомененије учињу за уздржаније виру Христову и помоћ народа јего за наслидовати полаг своје зможности првородитеље своје исходеште от племена благочастних владавић Сербске земље, от Белога Константина Првога и Благочаснаго и првога хрстијанскаго цара почам, и до времена славнога Вука деспота и Бранка Вуковића, и Стефана деспота, јакоже находи се у Писму от ројства краљев и цесаров сербских
ОПШТЕ ЦРНОГОРСКИ ЗБОР И ЗБОР ГЛАВАРА, односно Вас збор Црне Горе и Збор главара и старјешина су племенски органи, који су повремено сазивани ради разматрања општих питања. Доносили су одлуке о рату и миру, бирали владике и друге сталне главаре (гувернадуре, сердаре, војводе), а касније доносили и законе. Опште црногорски збор је сазиван до времена књаза Данила, 1852, а Збор главара до 1879.
Црногорски главари пишу руском цару Петру Великом, 21. октобра 1711: Ми, сва горе наведена племена и старјешине све разумјесмо и Вашем царском крилу главе приклонисмо, и Вашег посланика, Михаила Милорадовића примисмо за нашег команданта и пуковника. И како су били његови стари изабрани у прва времена при нашијех благочастивијех и светопочившијех царевах српскијех, тако и ми са радостију примисмо врлога и храброга који се на боју добро понаша.
Црногорски и брдски главари пишу, септембра 1742, руској царици и кажу да су православно-грчке вјероисповијести, синови Цркве Источне, који се налазимо у српској земљи - Скендерији, Црној Гори и Приморју.
У писму црногорских главара поглавару Мале Русије, 1752, кажу да су они у далеким странама српске земље, у предјелу црногорском.
Которском провидуру, Јустинијану Берту, црногорски главари шаљу писмо 24. октобра 1756. и за себе кажу да су православне вјере христијанске и закона Цркве Восточне, а рода честна и света славеносрпскаго.
Јуна 1789, главари цијеле заједнице Срба Црногораца пишу руској царици Катарини II и изражавају наду да ми Срби Црногорци нећемо бити остављени без помоћи и додају кад бисмо имали организацију и џебану ми бисмо сву нашу славну српску земљу испод ига варварскога отели, с нашом браћом Србима који се сада налазе наоружани с намјером да ударе на непријатеља са свих страна.
Црногорски главари пишу 1792. млетачком Сенату: Ми смо хвалећи Бога цвијет од вјере и од закона православнога грчаскога, језика и славнога јунаштва српскога"
.......
Ево шта су писали само неки од историјских извора из Црне Горе. И зашто сад улазим у историју и какве то везе има са свим овим данас( питао је то и саф, чини ми се)? Можда само желим да разумијем тај процес који је довео да се од горенаведених ставова и примјера добије резулта на следћим сликама (доле испод) Баш ме занима какви су то процеси у људским мозговима, каква је то дневна политика која има овакве предаке и овакве садашње потомство. Политика, Психологија једног народа, његовог дијела или дијела од дијела, или ма шта се то звало морaмо настојати да то разумијемо o објаснимо сви скупа и надам се да ћемо то бар мало разјаснити на овој теми.