Моја професорица је причала како јој је неко, након што се по завршетку студија из Сарајева вратила за Требиње, рекао да је погријешила, да је требало да остане у већем граду... Она је тада донијела одлуку да ће сваку манифестацију и дешавање које буде у Требињу пропратити како ето не би била закинута, јер ''џаба ономе што живи у Сарајеву све то што тамо има ако ће сједити у кући и неће користити све то''...Тачно.
Користите оно што можете, колико можете... Ако патите за већим градом, а имате могућности да одете, преселите се...
Ако немате, пронађите ту гдје јесте ствари које ће вам уљепшати свакодневицу.
Ево, нпр. ја... Стално кукам како ми је досадно. Видјела сам плакат са програмом Светосавских свечаности. Вечерас сам први пут присуствовала Светосавској академији. Први пут, а одржава се сваке године.
Не бих се организовала да одем, а онда се (себи самој и другима) жалим како се ништа не дешава...
Епилог: Неке пјесме на Академији су ми се јако свидјеле и вриједило је што сам отишла. А на манифестацији таквог карактера до сада никад нисам била.
Тако и ви... Не пропуштајте оно што се дешава тамо колико год вам дјеловало незанимљиво. Можда се не покаже тако...
Најгоре је утопити се у монотонију и једноличност...
А што се тиче тога ''предности, мане'', мишљења сам да мали градови имају врло мало предности у односу на веће, и да су те предности изражене само у неким одређеним случајевима, не увијек.
