Prez-krivi smo oboje
Ana(ref):
Sklanjam te oblake, jer suza dosta je,
srce odustaje, al još uvijek čujem tvoje korake,
jer nisam ja, nisi ni kriv ti,
sinoć grad rek'o je, nama, da krivi smo oboje.
Kad me ljubav zgazi, život mi se zgadi,
kol'ko god da pazim, nešto iza leđa radiš,
kad si sinonim za dobro, okruže te loše,
ne znam kako bih to podno da te drugi lože
živim takav život, vjerov'o sam jednom,
jedva sam preživio, više ne znam šta je vrijedno,
pokrene me taj sjaj u očima tvojim,
kažem ono ..bye bye.. jer se ne bojim.
Znam kako je kad ostaneš sam, jer namjerno sam,
ostaj'o sam, više puta, pa znam, kol'ko vrijedim
i šta mi je potrebno sad da budem ok,
znači vidimo se onda napolju sad...
Sklanjam te oblake, jer suza dosta je,
srce odustaje al' još uvijek čujem tvoje korake,
jer nisam ja, nisi ni kriva ti,
sinoć grad rek'o je, nama, da krivi smo oboje.
Mala, ja znam da znaš gdje smo stali i zbog čega,
nije to samo prevara, ima tu baš svega,
ej, od dana kad si mi se klela da me mnogo voliš,
do dana kad za mene više ne postojiš,
prava ljubav ili ne, rano sam se ja opustio,
i ja sam kriv za to što sam sebi ovo dopustio,
pogledaj nebo zvijezde ne pričaju o tebi više,
pričat će o nekoj drugoj poslije ove kiše.
Znam, jedno je srce koje živi, koje sretno kuca,
drugo je srce koje boli, koje na pola puca,
šta je prava ljubav, mala, dotle nisi došla,
za mene je ova kiša prošla, ej...
Sklanjam te oblake, jer suza dosta je,
srce odustaje, al jos uvijek čujem tvoje korake,
jer nisam ja, nisi ni kriv ti,
sinoć grad rek'o je, nama, da krivi smo oboje.
Ponoć, preklopljene kazaljke, ja znam na koga misliš,
kažeš da sam sada taj za koga živiš,
tvoj pogled osjetim gdje god da se pomjerim,
ti živiš u meni, to ne mogu ja da promjenim.
Ja znam, da talent smo, da stvari pokvarimo,
treba jedan pogled, jedno srce, pa da se popravimo,
mnogi mi sude jer još jednu šansu dao sam ti,
kažem da šute, prešli smo preko laži svih,
poslije sloma sunce sija, opet je naše vrijeme,
srce piše nova pisma, glava smišlja nove šeme,
jači sam i kao takav teže lomim se,
ja volim što volim te, zato krivi smo oboje
Sklanjam te oblake, jer suza dosta je,
srce odustaje, al' još uvijek čujem tvoje korake,
jer nisam ja, nisi ni kriva ti,
sinoć grad rek'o je, nama, da krivi smo oboje.
