Fan skroz si u pravu, ali takvo nacin razmisljanja je tesko primenljiv u realnim zivotnim uslovima. Bilo bi idealno da svi mozemo sve da se dogovorimo i da svi budemo sretni
Ja , licno, ne trazim od partnera da se menjaju zbog mene jer to verovatno donekle i ne zelim, a i ne verujem u "promenu zbog nekoga" . Ako mogu da ga prihvatim takvog kakav jeste, super, a ako ne onda ga zaobidjem...jer uvek krenem od sebe - odlicna sam glumica i mogu sve da odglumim sto mi neko trazi i zaista se odlicno snalazim na toj "sceni". Super meni, super njemu. Onog trenutka kada mi dosadi da se predstavljam u laznom svetlu, pokazem pravo lice. Ono sto usledi nakon toga je da sav prethodni trud pada u vodu - bila sam prihvacena kao neko drugi a ne kao "ja" . I naravno pravo lice ne otkrivam zbog partnera nego zbog sebe, jer druge mozes da lazes a sebe ne.
Mislim da je brak malo kompleksnija zajednica od veze jer tada ljudi vec imaju decu i njih stavljaju u prvi plan, pa im neke stvari zbog kojih bi se ovako svadjali, u braku izgledaju beznacajno. Jako je bitno da ako ti smeta dim cigarete i partner pristane da ne pusi u tvom prisustvu, (dok se zabavljate
), ti razmislis o tome da li bi mogla da podneses taj dim u braku - ako se kojim slucajem predomisli i pocne ponovo da pusi
ovo je samo banalan primer. Ljudska psiha je neverovatna.
Ja ne poznajem ljude sa ovih diskusija u stvarnom zivotu, ali vec kraci period , s'vremena na vreme, procitam neke postove i tacno na osnovu rukopisa mogu mnogo da kazem o licnosti tih ljudi. Ono sto je najupecatljivije je da je stil pisanja i nacin razmisljanja u 99% slucajeva uvek isti kod istih ljudi...sto dosta govori o mentalnom sklopu.
Tako da bi moj zakljucak bio, da ako prihvatis neku osobu, to podrazumeva i " gusenje u dimu od njegove cigarete" - odnosno zivot u surovoj realnosti - , da ne bi doziveo veliko razocarenje i pitao se gde je greska jednog dana " ako ponovo pocne da pusi ", a ne daj Boze jos stignu i deca
poz
