O ovome se trebalo pisati u maju i to iznositi provjerena iskustva i dobronamjerne savjete da bi budući brucoši mogli čuti koju informaciju više o onome što ih očekuje, ali dobro...
Fakultet nije preferans da se čovjek oslanja na prethodno stečena iskustva i eventualni kapacitet moždanih vijuga, na fakultetu se usvajaju nova znanja vezana za struku, a na ispitima se očekuje da student pokaže da je usvojio ta znanja u obimu koji odgovara ocjeni koju je dobio.
Prirodno je da ce neko čiji je mozak telentovaniji i utreniraniji to lakše "sažvakati", ali bojim se da se ta prednost može uporediti sa onim kad naučnici dokažu da neko ko svako jutro izjede bijele bubrege od dvogodišnjeg pijevca ima 37% manje šanse da dobije vodu u koljenu. Mislim da je eventualna talentovanost za fakultet vezana za iskustva stečena na samom fakultetu, kao što iskustva starijih kolega na određenom predmetu, pribavljanje dobrih materijala za učenje, poznavanje forme samog ispita...
Što se izbora mjesta studiranja tiče, tu utiče više faktora kao što su finansijske mogućnosti, konkurencija na prijemnom ispitu, naravno i ako ti brat i sestra studiraju u jednom gradu, prirodno je da i ti bar pokušaš itd...
Za onoga kome je bitan kvalitet studija, osim tog globalnog rangiranja (Banjaluka je sigurno ispred Leška), bitan je i broj rezidentnih i gostujućih profesora, jer ako prefesor putuje 500km da održi predavanja oda se predaje u turnusima po 5 dana po 8 sati što sigurno utiče na kvalitet.
Na primjer, nedavno sam saznao da su od ukupno 3 redovna profesora na Katedri za elektroenergetiku na ETF-u u Banjaluci 2 gostujući profesori iz Beograda od kojih je jedan i Šef Katedre.
A kad su vannastavne aktivnosti u pitanju, mislim da to zavisi od afiniteta samog pojedinca. Šta će nekome 10 pozorišta, kad se on otvoreno ruga onima koji u Bileći odu da pogledaju neku od rijetkih gostujućih predstava? Ali ipak stoji i ono "veliki grad- velike mogućnosti" i "od viška glava ne boli", tako da...
