Azra - Atlantis
jednom davno koliko davno teško je reć
(možda manje nego što se zna)
pričali su mudrom solonu
o nestalom otoku
i mutnom moru za plovidbu
(iza pilarovih stuba negdje u atlantiku)
zar su onda kiše pale
da bi sad ti varedi
svoj neizbježni grah
njegovao dvorac starosjedilac
jer u jednom užasu potopljeni listom
bijahu svi bez razlike
(uključujući i tebe)
nema sumnje da atlantis
mimo naših potreba
božji mir uživa
i zato kaja
volim te
dolje gaće
molim te
da ti vidam neutronku opojnu
da ti turim finu dozu razornu
