Почињем од друга Бабе,
он лупета све за џабе,
некад гњави боли глава,
али је фрајер страва.
До њега је одмах Дуле
њега сваки предмет пали,
но крај њега и велики човјек
изгледа смијешно мали.
У наш разред иде Биба
ОК цура сви је воле,
а од ове године постала је
један од штребера школе.
После ње је Цвики,
озбиљна и зрела цура,
но ако нисте примијетили пак,
Пипи чарапе су њен заштитни знак.
Онда иде друг Раја,
чијем шарму нема краја.
Ту је јакна са крзном нека,
Раја сваку цуру шмека.
До њега је с Поља Мато,
мало слатко злато,
но Мато је забрањена зона,
јер он је само моја бомбона.
После пољанина Мата,
са Златишта иде Ната,
у дневнику петице ниже,
а против роваца револуцију диже.
А ту је и састављач ове риме,
Црногорска блеса њено је име,
но себе нећу више да хвалим
мене је Шона звала мишем малим.
До мене је са Ковнице Ната,
за сваког кеца она ме криви,
кад год зове са фиксног телефона,
„убиће ме Драженка“, хистерише она.
Онда иде Тики,
к’о струја је луда,
кад год хоћу да се јавим,
она мене гања свуда.
У наш разред иде Дука,
тих и повучен дечко,
једино је Веки смио да подврисне,
после сваког залогаја Дука ентер стисне.
До Дуке је Дунђа,
зову га и Присли,
из притаје гледа,
ко зна о чему мисли.
Онда иде Деки,
мирна, тиха, повучена,
ни на што се не жали,
ал’ са розим оквиром воли да се хвали.
A ту је и Ика,
Шеку нарочито воли,
дуге прсте она има
и пружа их према свима.
А до ње је Ђурђа,
цура специфичног хода,
њен дом сад је Поље,
одрекла се Комлена рода.
У наш разред иде и фатничанин Јоцо
његови су образи румени,
„ко фол“ је стидан дечко,
за сваку ствар се црвени.
Онда иде Крока
џепови му пуни жвака,
но циција није,
празни му их женска свака.
До њега је Лојпа Даца,
на сваког момка поглед баца,
на часовима стално др’jема,
ал’ ипак ниједан неоправдан нема.
А ту је и Новакуша Мика,
одличног ђака примјер и слика,
но школа је ипак претешко бреме
и Мику ђаво хвата у задње вријеме.
После ње је са Баљака Јаго,
он ви је као фатаморгана,
час га видиш, час га не видиш,
у школи је пет од тридесет дана.
Од умјетничких душа,
у наш разред Сашка иде,
антиталенат за све друго,
а по граду је често виде.
А ту је и црнка Јоца,
она уста стално пући,
вјечито се лактом брани
и Пађенским млијеком храни.
У наш разред Бока иде,
у задње вријеме по „Липи“ је виде,
лудило је некад хвата,
зар што гледа Великог Брата.
До ње је Александар Рупи,
он тренутно нове френдове купи
и рекла бих још нешто,
али се плашим јер се туче вјешто.
А ту је и представник Столица,
Драго њу зове Ђурђииица,
то је цура адвокатског стила,
к’о да јој је нешто чика Тома Фила.
Боћа је „дворска луда“ зове,
она будућност у XL-у гради,
има дуге ноге, али кратку памет,
то се о Горици Таминџији ради.
До ње је врањштанка Ика,
све нас је с неког броја цимала,
допуне биле по ниској цијени,
а она пара на бацање имала.
И на крају Шкрба Милица,
она се на информатику ложила,
да смо је саставили с' Дуком,
само би му програме множила.
Вуковић Сања II₃
Wow,sve pohvale autorki,ovo prvi put sad citam
Stvarno je extra napisano,vidi se da "mala" ima dara...A i ja ovde pripadam...
P.S.Zaboravih nesto,naravno da je moj razred najbolji....