BILECAinfo forum
Društvo => Nauka i religija => Temu započeo: VLADIX 12.11.2007. 18:05:58
-
Čim spomenemo riječ „šota” odmah pomislimo na igru koja se, nažalost, igra na svakoj srpskoj svadbi. Porijeklo imena šota dolazi od imena Šota Galica, ženi srbomrsca „kačaka” (odmetnika) Azema Bejta iz sela Galice (1889.-1924.), koji je svojevremeno harao po Kosmetu i Metohiji.
Šota Galica je nakon muževljeve smrti zulumćarila i predvodila odmetnike.
U srpskom narodu sačuvano je sjećanje na užasan događaj kada je Šota uhvatila šestoro srpske djece, čobančadi kod stada, na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru i sve ih bacila u oganj.
Dok su djeca gorjela Šota je sa „kačanicima” igrala svoju igru oko vatre, orijala i pjevala: „Šote, mori šote /šote mašala/ davno želim šote, mori, šote, da te igram ja!
Na mjestu stradanja nevine dječice podignuta je spomen-ploča koja je stajala do kraja II svjetskog rata, kada su je komunisti uklonili kako bi sačuvali „bratsvo i jedinstvo”.
..........................................................................................
Provjerite i sami na internetu... Azem Bejt je idol Šiptarima na forumima... Planina Mokra se nalazi na sjevero/sjeverozapadu Kosova. Za Šotu Galicu (često i Šota Galjinica) pravo ime je Qerime Halil Galien.
Tekst o tome je napisao i sveštenik iz RS. Nalazi se u listu „Svetosavsko zvonce”, objavljen početkom 2007. „Šota” nije nastala tako davno, da je se ljudi ne bi sjećali odnosno znali kako je nastala.
-
Čim spomenemo riječ „šota” odmah pomislimo na igru koja se, nažalost, igra na svakoj srpskoj svadbi. Porijeklo imena šota dolazi od imena Šota Galica, ženi srbomrsca „kačaka” (odmetnika) Azema Bejta iz sela Galice (1889.-1924.), koji je svojevremeno harao po Kosmetu i Metohiji.
Šota Galica je nakon muževljeve smrti zulumćarila i predvodila odmetnike.
U srpskom narodu sačuvano je sjećanje na užasan događaj kada je Šota uhvatila šestoro srpske djece, čobančadi kod stada, na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru i sve ih bacila u oganj.
Dok su djeca gorjela Šota je sa „kačanicima” igrala svoju igru oko vatre, orijala i pjevala: „Šote, mori šote /šote mašala/ davno želim šote, mori, šote, da te igram ja!
Na mjestu stradanja nevine dječice podignuta je spomen-ploča koja je stajala do kraja II svjetskog rata, kada su je komunisti uklonili kako bi sačuvali „bratsvo i jedinstvo”.
..........................................................................................
Provjerite i sami na internetu... Azem Bejt je idol Šiptarima na forumima... Planina Mokra se nalazi na sjevero/sjeverozapadu Kosova. Za Šotu Galicu (često i Šota Galjinica) pravo ime je Qerime Halil Galien.
Tekst o tome je napisao i sveštenik iz RS. Nalazi se u listu „Svetosavsko zvonce”, objavljen početkom 2007. „Šota” nije nastala tako davno, da je se ljudi ne bi sjećali odnosno znali kako je nastala.
Čuo sam za to. Tu pjesmu treba podhitno izbaciti iz srske tradicije!
-
ja se slazem znala sam za to i strasno je da se mi veselimo na svadbama uz tu melodiju....
a nas je narod stradao i oni su to slavili i igrali uz to....
to treba svi da znaju pa nek se zapitaju....
-
--------------------------------------------------------------------------------
ja se slazem znala sam za to i strasno je da se mi veselimo na svadbama uz tu melodiju....
Potpuno se slazem!!!
-
Ja nisam nikad prije cula za ovo...Strasno stvarno!
-
Ja nisam nikad prije cula za ovo...Strasno stvarno!
to i jest problem sto mnogi ne znaju sta je "sota".....
samo nas ludi narod to josh narucuje na svadbama i veseli uz tu pjesmu...
kad ce neko od "njih" igrati na neku nasu melodiju..NIKAD!
jer uce svoju djecu od malih nogu svojoj istoriji..itd...
-
Meni zvuci ko ime jeftine kurve....
-
Čuo sam za to. Tu pjesmu treba podhitno izbaciti iz srske tradicije!
pa ona nikada i nije bila dio srpske tradicije, a sto se tice ove pjesme i igre,ona je od prosle godine,poslije feljtona u vecernjim nivostima,zabranjena na saboru trubaca u GUCI.
-
U pamet se braćo!!! I ne "širite veš" kada se uhvatite u kolo nego ruke dole! >:(
-
Крајем 1990-их, у Србији је група људи почела да шири нетачну информацију како је по Ћерими-Шоти Галици настала чувена песма „Шоте мори шоте“, називајући је „балканском народном“, чак наводећи измишљено „предање“ како ова песма је настала док је Галица бацала у огањ шесторо српске деце[4], због чега је њено извођење забрањено на Драгачевском сабору трубача у Гучи 2007. године
Међутим, упркос сличности у имену, песма „Шота“ нити има везе са Галицом, нити је песма „балканска“ или „народна“, већ је реч о новокомпонованој хит-песми из 1970-их, чији су аутори београдски двојац Драган Александрић и Радмила Тодоровић, а сама песма је настала према мотивима свадбарских игара са југа Србије.