Сада је 2013. тако да та 2022. и није тако далеко, за 9 година... Иако ми испод ника пише ''оптимиста'', мој одговор неће тако звучати.
Нисам из Билеће, већ из Требиња, али ћу свеједно дати своје мишљење... Мислим да ће за тих 9 година Билећа имати много мање становника него данас зато што ће се сваке године све више и више младих ''одливати'' у Србију, Црну Гору и евентуално неке околне општине. Самим тим, природни прираштај ће из године у годину падати јер, логично је, неће имати ко да рађа дјецу, тако да ће се старосна структура становништва промијенити у корист старијих лица, пензионера... Мањи број становника ће значити и мању потражњу за услужним дјелатностима па из тога произилази да ће се неке кафане, ресторани, фризерски салони и сл. затворити јер једноставно неће имати муштерија. Лошу ситуацију би могао колико-толико ублажити неки прилив туриста, али су изгледи за то, са ове тачке гледишта, врло слаби. Надам се да гријешим и да ће ме вријеме и околности демантовати. Наравно, замирање општине би зауставило отварање неке фабрике, било чега гдје би Билећани могли да раде, али из онога што смо до сада имали прилике да видимо, можда је боље да не живимо у илузијама.
Ја сам у Требињу. Не радим. У два наврата сам краће временске периоде живјела у већим градовима, а онда се враћала овамо. Оба пута сам се покајала.
Знам још неке који су се однекле вратили за Требиње. И они кажу да се кају.
На једном требињском сајту сам за 2011. годину била нашла податак да је затворено на стотине приватних фирми (продавница, угоститељских објеката и сл).
За 2012. годину знам да је затворен једини женски фитнес-клуб који је био јако добро опремљен, а чланарина није била скупа. Такође је затворен и једини салон који је имао соларијум. На цијело Требиње од, да кажемо, 30.000 становника им се није исплатило да раде иако нису имали конкуренцију...
На нету сам нашла и неке статистике за све градове и општине у БиХ. Од 2005. до 2010. Стање за Требиње је сљедеће - природни прираштај је сваке године у минусу, а стопа незапослености је сваке године све већа.
Ту нема бољитка.
Сјетих се... Била сам још тинејџерка... Мајка је комшиницу чија је кћерка студирала у Београду питала да ли је ова завршила и хоће ли се вратити за Требиње. Она јој је одбрусила: ''Шта ће моја кћерка у Требињу? Да ради као конобарица?!'' Мени је тај њен став тада звучао тако надобудно и непримјерено...
Њена кћерка се тамо запослила, удала, родила дијете, имају и свој стан... Ја још увијек ништа од тога побројаног...
Толико о томе...