Nije sve tako, kako nam se čini...
Dva putujuca andjela su se zaustavila kod bogate porodice, da prenoce.
Porodica je bila bezobrazna i nije udovoljila njihovoj zelji, da prespavaju u sobi za goste.
Umesto u sobu za goste su ih smestili u malu sobu u hladnom podrumu. Kada su raspremili krevete, stariji andjeo je video rupu u zidu i popravio je.
Tada ga je mladi andjeo pitao zasto je popravio rupu? Stariji andjeo je odgovorio: "Stvari nisu uvek takve kakvim se cine".
Sledece noci su andjeli dosli u vrlo siromasnu kucu.
Ljubazan domacin i njegova zena su sa njima podelili svoju veceru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu i da se dobro naspavaju i odmore.
Kada se Sunce probudilo sledeceg jutra, andjeli su zatekli domacina i njegovu zenu u suzama. Njihova jedina krava, cije mleko je bilo njihov jedini izvor prihoda, je lezala mrtva na njivi.
Mladi andjeo je bio istinski besan i pitao je starijeg, kako je mogao to da dozvoli.
"Prvi domacin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domacin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio cak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava umre".
Drugi andjeo je opet odgovorio: "Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine".
-"Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Posto je domacin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan da deli svoje bogastvo, ja sam popravio rupu zato da ne moze vise da nade to zlato. Prosle noci, kada smo spavali u domacinovom krevetu, andjeo smrti je dosao po njegovu zenu.Dao sam mu kravu umesto nje. Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine."
Ponekad se desi tacno to, kada se stvari ne odvijaju tako, kao sto bi morale. Jedino je potrebno verovati u to, da je svaki takav dogadjaj tvoja prednost. Vremenom ces saznati...
Neki ljudi brzo dodju u nas zivot i brzo odu iz njega...
Neki ljudi nam postanu prijatelji i dugo ostanu u nasem zivotu...
Ostave lepe tragove u nasim srcima...
I nikada vise nismo tacno takvi kao sto smo bili, jer smo upoznali dobrog !!!
Juce je istorija.
Sutra je zagonetka!
Danas je poklon.
Zivot je nesto posebno...
Zivi i uzivaj u svakom trenutku!!!
Uzmi tog malog andjela i cuvaj ga, on je tvoj andjeo cuvar koji te pazi...
*Ako vjerujete u život nakon rođenja *
Blizanci u materici razgovaraju:
- Da li verujes u zivot posle rodjenja? - Naravno, sigurno postoji nesto nakon rodjenja... Mozda smo ovde bas zato da se pripremimo na zivot posle rodjenja.
- To je glupost! Nema zivota posle rodjenja. Kako bi taj zivot uopste izgledao?
- Ne znam tacno, ali uveren sam da ce biti vise svetla i da cemo moci hodati i jesti svojim ustima.
- To je potpuna glupost. Znas da je nemoguce trcati i jesti svojim ustima, pa zato imamo pupcanu vrpcu. Kazem ti, poslije rodjenja nema zivota. Pupcana vrpca je prekratka.
- Uveren sam da postoji nesto posle rodjenja. Nesto sasvim drugacije nego ovo sto zivimo sada...
- Ali niko se nije vratio odatle... Zivot se posle rodjenja zavrsava. Osim toga, zivot nije nista drugo nego postojanje u uskoj i mracnoj okolini.
- Pa ne znam bas tacno kako izgleda zivot posle rodjenja, ali cemo u svakom slucaju sresti nasu mamu. Ona ce zatim brinuti za nas.
- Mama?!? Ti verujes u mamu, pa gde bi po tvome ta mama bila? - Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujuci njoj smo zivi, bez nje ne bismo uopste postojali.
- Ne verujem! Mamu nisam nikada vidio, zato je jasno da ne postoji.
- Da, moguce, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, mozemo je cuti kako peva i miluje nas svet. Znas, uveren sam da zivot posle rodjenja zapravo tek zapocinje....
