Grujane hajde ti nama objasni, kad već imaš volje, neke malo novije događaje. Tj. događaje iz novije istorije. Koliko ja znam ta ideja crnogorske nacije i nije baš toliko stara, datira otprilike od 1941. tj. talijanske okupacije Crne Gore. Međutim ono što mene zanima je uloga Srbije u svemu tome. Da li neko misli da je sve ovo sa Crnom Gorom moglo da se izdešava samo sa učešćem i htjenjem samo jedne strane tj. crnogorske. Ja se sjećam i nekih malo novijih događaja vezanih za sukob na relaciji Milo - Momir. Tada se koliko znam zvanična i nezvanična Srbija svrstala ''grlom i životom'' na Momirovu stranu. Poslije toga su vjerovatno očekivali da Milo dođe u Beograd i kaže ''molim Vas izvinite što me niste podržali''. Ima tu još par sitnica, kao recimo kada je na saveznim izborima cijela Crna Gora svrstana u jednu izbornu jedinicu, a zvaničan komentar iz Beograda je bio da ionako Crna Gora ima samo malo više glasača od Leskovca. Sad pogađajte dva puta kako je ovo djelovalo na poslovično sujetne crnogorce.
Sve ovo mene ne bi zanimalo ni 2 % kad bi ja mogao neke stvari da ne primjećujem. Recimo ova sad situacija oko hapšenja Radovana Karadžića. Veći dio medija u Srbiji plasira priču o ''prekodrinskom kasapinu'', aha znači on nije po njima srbin i nema nikakve veze sa njima (pa oni su pobogu fini, samo što ne uđu u evropsku uniju) on i nije pravi srbin već nekakav ''prekodrinac''. Dalje, postoji jedan određeni, da ga tako nazovemo, lobi u Srbiji koji već par godina na mala vrata gura parolu ''Srbija srbijancima'', a u tom lobiju se naročito ističu Mlađan Dinkić kao predstavnik političke elite i književnik, akademik, Dragoslav Mihailović. Uglavnom se njihova aktivnost zasniva na omalovažavanju svih koji govore ijekavicom i svega što od njih potiče. Jednostavno po njima manje smo vrijedni i nekako baš i nismo pravi srbi. Šta ih na to pokreće ne znam ali mogu da pretpostavim, bar u Dinkićevom slučaju, da je pokretač mržnja i lični neraščišćeni računi. Poznato je recimo da Dinkić patološki mrzi prof. dr. Branka Medojevića (jedan od najvećih autoriteta u evropi iz oblasti makroekonomije) jer se ovaj jednom prilikom zarekao da dok je živ Dinkić neće doktorirati, a porijeklom je iz Crne Gore. Naime prepričava se kao urbana legenda da je mladi Mlađan Dinkić kao diplomirani ekonomista imao žarku želju da nastavi naučni rad i zaposli se kao asistent na fakultetu, ali nije ispunjavao uslove za tako nešto. Tada su na ekonomskom fakultetu izašli cijenjenoj koleginici Mirosinki Dinkić (Mlađanova majka, cijenjeni stručnjak za međunarodne monetarne odnose) u suret i omogućili njenom sinu da se zaposli na fakultetu i magistrira. Kada je mali Mlađan riješio da mu to nije dosta i poželio na isti način da doktorira, nastali su problemi i sukobi sa profesorom Medojevićem. Šta motiviše akademika Mihailovića, nemam pojma, ali se sjećam kad je dolazio na ''Ćorijadu'' u Bileću, nije mu smetalo da primi nagradu i prežderava se i oblokava na naš račun.
Za sada ova priča baš i nema neku važnost. Možda ću zvučati paranoično ali zamislite jednog dana da ovakva grupacija dođe do malo veće vlasti i uticaja i da počnu svoju priču da serviraju malo širem krugu slušalaca?! Kakve bi reakcije mogli da očekujemo? Ja znam ko sam i šta sam, ali znaju li svi? Zar i kod nas nema povodljivih ljudi i raznoraznih neostvarenih ličnosti? Ja se nadam da toga neće doći, ali ako nedajbože dođe, budite sigurni imaćemo i mi svoga Jevrema Brkovića i Vojislava Nikčevića. A kako će nam se eventualna nacija zvati i kojim ćemo jezikom govoriti o tom nesmijem ni da razmišljam.
