Uh... teška tema...Znamo da nasilje u porodici postoji svuda, ne samo u Bileći... Sramota je u stvari što nekoga u 21. veku može da bude sramota što trpi batine... Upravo zbog "reputacije"... Naravno, nasilje ne bira pol, uzrast, socijalni status... Gledala sam na TVu baš u jednom gradu, ne sećam se tačno kom u Srbiji su se potukli muž i žena, oboje hirurzi, svađajući se ko je bolji stručnjak... Ne ustanovivši ko je bolji stručnjak u svom poslu, ubrzo su uspeli da ustanove ko je jači... Muž je odvalio ženu od batina koja je kasnije došla u Sigurnu Kuću... Čovek je bio toliko ljubazan da se kasnije ponudio da joj "sredi" hirurški to što je uradio... Moram da priznam, sećam se kako sam se strašno posvađala sa svojim bivšim dečkom iz Bileće i u jednom momentu me je pitao šta ću ja uopšte stvoriti u životu osim porodice... Takođe me je napao da ja (pošto sam živela u SADu godinu dana) nemam srpski mentalitet, da sam predugo živela u Americi... A to sve, samo zato što sam rekla da malo smanji piće... E... onda mi je jednom rekao da psa više voli od mene i to je bila naša poslednja svađa... Posle smo raskinuli... sanjala sam ga baš sinoć i ja njega zaista volim i znam da je dobar, ali moram da priznam da mi se provuklo kroz glavu da bi možda bio u stanju, kada se napije, pa iznervira, iako nikada prema meni nije bio agresivan, možda nekada u budućnosti i da postane agresivan... Zbog toga sam morala da presečem... Ne kažem da to ima direktno veze sa Bilećom, ali čini mi se da ljudi više vode brigu o nekom "ugledu", nego o suštini... Evo, ja pretpostavljam da on ne bi bio u stanju da mi oprosti što me je video sa drugim, a video me je posle raskida... Pa, ko mu je kriv? Imao je puno vremena, nije to umeo da ceni, ali svoj ponos ceni više od svega... E, pa to je već prejaka tvrdoglavost, nepodnošljiva... Ljubav je nakada jača i od ponosa... Posle svega, ja sam tom novom dečku rekla da ne mogu da budem sa njim, jer emotivno nisam prevazišla dečka iz Bileće i to jeste istina... Bilećan meni nije hteo više ni da kaže "ćao" kada me sretne posle toga... Onda sam mu objasnila koliko nije fer, pa je popustio i sada konačno normalno komuniciramo... Niko ne sme da trpi ni psihičko, a ni fizičko nasilje... Žene su jako izložene i jednoj i drugoj vrsti nasilja i često po manjim mestima "žigosane", ako su bile istom izložene... Moram da priznam da se gnušam,a to je možda i druga tema, kada na osnovu pitanja "sa koliko muškaraca" je žena bila neko rasuđuje o njoj... To je stvarno strašno... Ne kažem da treba biti promiskuitetan, ali, ako je najvažnije da "joj budeš prvi", e onda stvarno i ne tražiš ne znam šta od ljubavi i žene, nego hraniš svoju bolesnu sujetu... A mogu misliti, kako je lako u nekom malom mestu voditi računa da se "sazna" ko se gde i kada viđa, šta radi, s kim spava, koga ženi, ko koga bije... Takvi, dokoni ljudi mogu jako da naškode psihičkom zdravlju, ugledu, dostojanstvu i duševnom miru mnogima oko sebe... Jesam za Sigurne Kuće svuda ili barem u obližnjem gradu... Neophodne su, a otvaranje pogleda i širenje vidika, neophodno je za suzbijanje malograđanštine, raznih vrsta maltretiranja, primitivizma,šovinizma, sadizma, alkoholizma i nasilja koje je samo indikacija navedenog...
