Nema tog muškarca koji nije želeo seks sa drugaricom!
Nema tog muškarca koji nije pomislio na seks sa svojom drugaricom!
Čitajući ovako nešto najčešće svi pomislimo (posebno lepše polovine): ma nikako, to ne može biti tako! Ali onda zastanemo i zamislimo se, svesne da je to upravo tako.
Većina muškaraca danas voli da pored sebe ima lepu, zgodnu, atraktivnu ženu (čitaj - dobro parče ili komad i po), pored toga bi bilo još bolje kada bi uz taj komad i po imali i neki fantastičan, nov auto i brdo para na bankovnom računu..
U stvarnosti ti muškarci pored sebe imaju osrednju ženu i još više vole da imaju i vrlo lepe prijateljice. Čak i ako su te prijateljice ili poznanice glupe, njima odgovara što ih ljudi i prijatelji vide sa lepim devojkama jer to vrlo pozitivno utiče na njihovu mušku taštinu i vrednovanje lepog i poželjnog. Malo manje je onih koji će biti sa nekom ružnom devojkom, čak i ako je ta devojka superinteligenta, čak i ako sa njom mogu da ostvare super konzervaciju zasnovanu na vrlo inspirativnim temama (poput poezije, filozofije, psihologije…), čega sa lepim komadima nema - NE, njih ipak više zanima ono što je lepo i dopadljivo za oči.
Doduše, ukoliko muškarci vide neku korist (materijalnu, seksualnu) koja proizilazi iz takvog poznanstva, u tom slučaju dotična ženska osoba može biti ružna i glupa ili superinteligentna - ali to nije merilo po kom oni biraju osobu sa kojom bi voleli da budu, žive ili da se pokazuju u društvu. U tom slučaju je bitna samo - KORIST, i to je nešto na osnovu čega se određen broj muškaraca kreće kroz život. Mada uprkos tom koristoljubivom stavu i dalje kod njih ne jenjava ona iskonska crta - da vole imati kraj sebe samo ono što je lepo i dopadljivo za oči i na čemu mu mnogi drugi muškarci mogu zavideti.
Većina muškaraca danas je pomislila ili poželela seks sa svojom najboljom drugaricom.. Vremenom se sa te početne faze poznanstva pune flerta provlače kroz razne oblike poznanstva (flert, nuđenje seksa, veze, braka…) da bi na kraju završile kao obična faza u kojoj muškarac dotičnu žensku osobu poštuje kao svoju sestru ili dalju rođakinju. Sva angažovanost muškarca da dobije pažnju neke žene nije ni najmanje isključivo drugarske prirode (kako bi to neke žene volel) već isključivo muške prirode iz koje proizilazi to da je oni žele, da bi je voleli imati, da uveliko razmišljaju o tome, iako to možda nikad ne bi mogli javno da priznaju (primer koliko muškaraca je poželelo da ima kraj sebe svoju šeficu).
Zamislite nekog dotičnog iskrenog prijatelja koji svojoj najboljoj drugarici govori o tome kako je želeo da spava sa njom nekoliko puta. Nije teško zamisliti da bi se to takvo prijateljstvo završilo sa potpunim prekidom tog prijateljstva. Ređe mogućnosti bi bile da se dotični iskreni prijatelj i prijateljica zagreju jedno za drugo i da iz tog proizađe veza.. A još ređa mogunost je da bi dotična ženska osoba prešla preko tog ”iskrenog ispada” kao da ničeg nije bilo i nastavilo život i prijateljstvo po starom.
Ipak, jasno je kako je muškarcima itekako stalo do ženskog poznanstva, naklonosti ili pažnje. Jednako tako je i sa ženama. U jednakoj meri je i ženama stalo do muške nakolnosti: bilo kroz prijateljstvo, kratkoročno poznanastvo (ispunjeno fluidom, erotskim nabojem i neizostavnim flertom) ili kroz vezu..
Nadalje muškarci na vezu mogu gledati iz sasvim drugačijeg ugla i mogu reći:
1. Da, želim seks sa drugaricom (kratko, obično, najčeššće se misli isključivo na jednu noć punu seksualnih igrica)
2. Ukoliko bi seks potrajao duže možda bih poželeo i vezu… Ali prijateljstvo bih svakako voleo da ostane među nama. U ovom slučaju muškarac na ženu gleda kao na seksualni objekat koji mu je interesantan i zabavan samo zato što ga prethodno dobro poznaje.
3. Manji broj muškaraca bi rekao kako želi da se iz trajnog, čvršćeg prijateljstva izrodi lepa, trajna veza koja bi imala vrlo dobre mogućnosti da se kruniše brakom.
Nadalje muškarci više vole da se njihova čak i samo seksualna angažovanost oko neke žene završi sa svanućem jura, nego što bi voleli da se vezuju. Muškarci se plaše vezivanja, retko se otvaraju i sa te strane imaju postavljeno mnogo barikada sami u sebi. Retke su žene prema kojima će se otvoriti.. Najčešće su to one žene sa kojima pored upražnjavanja seksa, mogu da imaju prijateljstvo. U tom slučaju bi se moglo reći kako muškarci mogu da budu samo otvoreni prema svojim najboljim drugaricama-ljubavnicama.. Mada ni to nije neko merilo prema kom bi se muškarci otvorili prema suprotnom polu… Posebno ukoliko im je veza zasnovana isključivo na seksualnoj angažovanosti. Takva veza nema mogućnosti, niti elemenata za ikakav vid otvaranja, poveravanja, i najčešće je po elementima emotivne prirode totalno isprazna i završava se potpunim raskidom. Da bi neka žena mogla da zadrži nekog muškara uz sebe pored toga što bi trebalo lepo da izgleda (da bi ga najčešće i privukla) mora da bude pametna, inteligentna, da ima u sebi nešto sa čime će ga ”zabavljati”. Ukoliko toga nema, muškarci se svojstveno svojoj muškoj prirodi i egu okreću prema drugim ženama, tražeći u njima onaj vid zabave kog kod svoje potencijalne partnerke ne vide…
U tom slučaju u ostvarenju veze - inteligencija igra veliku, i odlučujuću ulogu. Mnogi muškarci će reći: do sada sam sreo samo jednu ženu koja me potresla i nikad je nisam zaboravio. Možda ta žena i nije bila ekstra-lepa, ali je bila fizički dopadljiva i intelignetna na onaj način na osnovu kog se muškarac i ”upecao” na nju.
Dakle drage moje, kada budete ponovo u društvu svojih najboljih drugova verujte mi kako su oni itekako razmišljali o vama kao o svom seksualnom objektu, ljubavnici ili devojci. I to je nešto što je među osnovnim elementima muške prirode.. A ukoliko biste, drage moje, dozvolile sebi samo malo više slobode i pitale drugove i poznanike nešto o tome - vrlo brzo bi vaš razgovor potekao u onom smeru u kom bi to muškarci i voleli - prema seksu.
Dakle, muško-ženskog prijateljstva nema u bukvalnom smislu i muško-ženska prijateljstva su retka. Mada ključno je i to kako su ponekad najlepše ljubavne veze potekle upravo iz muško-ženskog prijateljstva..
copy/Nema tog muškarca koji nije želeo seks sa drugaricom!
Nema tog muškarca koji nije pomislio na seks sa svojom drugaricom!
Čitajući ovako nešto najčešće svi pomislimo (posebno lepše polovine): ma nikako, to ne može biti tako! Ali onda zastanemo i zamislimo se, svesne da je to upravo tako.
Većina muškaraca danas voli da pored sebe ima lepu, zgodnu, atraktivnu ženu (čitaj - dobro parče ili komad i po), pored toga bi bilo još bolje kada bi uz taj komad i po imali i neki fantastičan, nov auto i brdo para na bankovnom računu..
U stvarnosti ti muškarci pored sebe imaju osrednju ženu i još više vole da imaju i vrlo lepe prijateljice. Čak i ako su te prijateljice ili poznanice glupe, njima odgovara što ih ljudi i prijatelji vide sa lepim devojkama jer to vrlo pozitivno utiče na njihovu mušku taštinu i vrednovanje lepog i poželjnog. Malo manje je onih koji će biti sa nekom ružnom devojkom, čak i ako je ta devojka superinteligenta, čak i ako sa njom mogu da ostvare super konzervaciju zasnovanu na vrlo inspirativnim temama (poput poezije, filozofije, psihologije…), čega sa lepim komadima nema - NE, njih ipak više zanima ono što je lepo i dopadljivo za oči.
Doduše, ukoliko muškarci vide neku korist (materijalnu, seksualnu) koja proizilazi iz takvog poznanstva, u tom slučaju dotična ženska osoba može biti ružna i glupa ili superinteligentna - ali to nije merilo po kom oni biraju osobu sa kojom bi voleli da budu, žive ili da se pokazuju u društvu. U tom slučaju je bitna samo - KORIST, i to je nešto na osnovu čega se određen broj muškaraca kreće kroz život. Mada uprkos tom koristoljubivom stavu i dalje kod njih ne jenjava ona iskonska crta - da vole imati kraj sebe samo ono što je lepo i dopadljivo za oči i na čemu mu mnogi drugi muškarci mogu zavideti.
Većina muškaraca danas je pomislila ili poželela seks sa svojom najboljom drugaricom.. Vremenom se sa te početne faze poznanstva pune flerta provlače kroz razne oblike poznanstva (flert, nuđenje seksa, veze, braka…) da bi na kraju završile kao obična faza u kojoj muškarac dotičnu žensku osobu poštuje kao svoju sestru ili dalju rođakinju. Sva angažovanost muškarca da dobije pažnju neke žene nije ni najmanje isključivo drugarske prirode (kako bi to neke žene volel) već isključivo muške prirode iz koje proizilazi to da je oni žele, da bi je voleli imati, da uveliko razmišljaju o tome, iako to možda nikad ne bi mogli javno da priznaju (primer koliko muškaraca je poželelo da ima kraj sebe svoju šeficu).
Zamislite nekog dotičnog iskrenog prijatelja koji svojoj najboljoj drugarici govori o tome kako je želeo da spava sa njom nekoliko puta. Nije teško zamisliti da bi se to takvo prijateljstvo završilo sa potpunim prekidom tog prijateljstva. Ređe mogućnosti bi bile da se dotični iskreni prijatelj i prijateljica zagreju jedno za drugo i da iz tog proizađe veza.. A još ređa mogunost je da bi dotična ženska osoba prešla preko tog ”iskrenog ispada” kao da ničeg nije bilo i nastavilo život i prijateljstvo po starom.
Ipak, jasno je kako je muškarcima itekako stalo do ženskog poznanstva, naklonosti ili pažnje. Jednako tako je i sa ženama. U jednakoj meri je i ženama stalo do muške nakolnosti: bilo kroz prijateljstvo, kratkoročno poznanastvo (ispunjeno fluidom, erotskim nabojem i neizostavnim flertom) ili kroz vezu..
Nadalje muškarci na vezu mogu gledati iz sasvim drugačijeg ugla i mogu reći:
1. Da, želim seks sa drugaricom (kratko, obično, najčeššće se misli isključivo na jednu noć punu seksualnih igrica)
2. Ukoliko bi seks potrajao duže možda bih poželeo i vezu… Ali prijateljstvo bih svakako voleo da ostane među nama. U ovom slučaju muškarac na ženu gleda kao na seksualni objekat koji mu je interesantan i zabavan samo zato što ga prethodno dobro poznaje.
3. Manji broj muškaraca bi rekao kako želi da se iz trajnog, čvršćeg prijateljstva izrodi lepa, trajna veza koja bi imala vrlo dobre mogućnosti da se kruniše brakom.
Nadalje muškarci više vole da se njihova čak i samo seksualna angažovanost oko neke žene završi sa svanućem jura, nego što bi voleli da se vezuju. Muškarci se plaše vezivanja, retko se otvaraju i sa te strane imaju postavljeno mnogo barikada sami u sebi. Retke su žene prema kojima će se otvoriti.. Najčešće su to one žene sa kojima pored upražnjavanja seksa, mogu da imaju prijateljstvo. U tom slučaju bi se moglo reći kako muškarci mogu da budu samo otvoreni prema svojim najboljim drugaricama-ljubavnicama.. Mada ni to nije neko merilo prema kom bi se muškarci otvorili prema suprotnom polu… Posebno ukoliko im je veza zasnovana isključivo na seksualnoj angažovanosti. Takva veza nema mogućnosti, niti elemenata za ikakav vid otvaranja, poveravanja, i najčešće je po elementima emotivne prirode totalno isprazna i završava se potpunim raskidom. Da bi neka žena mogla da zadrži nekog muškara uz sebe pored toga što bi trebalo lepo da izgleda (da bi ga najčešće i privukla) mora da bude pametna, inteligentna, da ima u sebi nešto sa čime će ga ”zabavljati”. Ukoliko toga nema, muškarci se svojstveno svojoj muškoj prirodi i egu okreću prema drugim ženama, tražeći u njima onaj vid zabave kog kod svoje potencijalne partnerke ne vide…
U tom slučaju u ostvarenju veze - inteligencija igra veliku, i odlučujuću ulogu. Mnogi muškarci će reći: do sada sam sreo samo jednu ženu koja me potresla i nikad je nisam zaboravio. Možda ta žena i nije bila ekstra-lepa, ali je bila fizički dopadljiva i intelignetna na onaj način na osnovu kog se muškarac i ”upecao” na nju.
Dakle drage moje, kada budete ponovo u društvu svojih najboljih drugova verujte mi kako su oni itekako razmišljali o vama kao o svom seksualnom objektu, ljubavnici ili devojci. I to je nešto što je među osnovnim elementima muške prirode.. A ukoliko biste, drage moje, dozvolile sebi samo malo više slobode i pitale drugove i poznanike nešto o tome - vrlo brzo bi vaš razgovor potekao u onom smeru u kom bi to muškarci i voleli - prema seksu.
Dakle, muško-ženskog prijateljstva nema u bukvalnom smislu i muško-ženska prijateljstva su retka. Mada ključno je i to kako su ponekad najlepše ljubavne veze potekle upravo iz muško-ženskog prijateljstva..
copy/paste
