INTERVJU... Dušan Svilar, pevač
KAKO DA DEVOJKAMA KAŽEM NE
Mladi Subotičanin priča o tome koliko se promenio otkada je pobedio u „Zvezdama Granda", šta je za njega luksuz, zašto se redovno moli Bogu i zašto ne može da odbije i najnasrtljivije obožavateljke
Ima 17 godina, a već je slavan. Iako je pobedio na takmičenju „Zvezde Granda", Dušana Svilara za razliku od njegovih kolega nema puno u medijima. A, njega to baš mnogo ne interesuje. Važno mu je da nastavi da usavršava svoje pevanje i zabavlja svojom pesmom ljude širom zemlje. Popularnost ga nije mnogo promenila i uvek ima vremena da odgovori na poruke i pisma svih obožavateljki. I dok svakodnevno nastupa, pokušava da uklopi sve obaveze, snimi prvi album i ostane dobar đak.
Drugari mi šalju beleŠke sa časova
n Koliko ti pomažu tvoji školski drugari, s obzirom da zbog nastupa prilično izostaješ iz škole?
- Dosta gubim od škole i drugari mi zaista mnogo pomažu. Šalju mi beleške sa časa preko i-mejla, ili mi pošalju poruku koje strane iz knjige su prešli da bih to pročitao. Tako ja svako slobodno vreme koristim da nadoknadim gradivo.
n Kako si se prijavio za audiciju na „Zvezde Granda"?
- Bilo je to sasvim slučajno. Otišao sam zapravo da gledam druga, kako će on pevati. Pošto je sala za audiciju bila mala, a puno prijavljenih, gledaoci nisu mogli da uđu. Da bih ušao, morao sam da se prijavim, a onda sam se dvoumio da li ću pevati ili ne.
n Kako si onda presekao i odlučio da nastupiš?
- Kada je red stigao na mene, potpuno sam zaboravio da sam se prijavio. Bilo je veoma interesantno gledati druge. Prozvali su me, izašao sam, otpevao nekoliko pesama i prošao.
n Kako si se osećao kada su ti rekli da si prošao?
- Nisam očekivao da ću proći. Prvi put sam pevao pred ljudima koji se profesionalno bave muzikom i mnogo mi je značilo kada su rekli da je to odlično. Osećaj je zaista lep kada te pohvali neko ko je kompetentan.
n Da li si imao tremu kada si prvi put izašao da pevaš?
- Da, imao sam veliku tremu. Zato sam i puno pevao. Da bi pokušali da razbiju tremu i čuju kako zaista pevam, naterali su me da otpevam čak šest pesama. I u tome su uspeli.
n Da li si po prirodi tremaroš, i kako se sada osećaš pred nastupe?
- Plašio sam se ranije. Ko preživi sve one emisije „Zvezde Granda" i posle toga ima neki strah, sa njim nešto nije uredu. Manju tremu sam imao na finalnom takmičenju na „Tašu", nego na snimanju emisija.
n Na snimanju su posebno bila zanimljiva pitanja novinarskog žirija koji se trudio da otkrije vaš karakter?
- Nisam se uopšte pretvarao i bio sam onakav kakav sam. Ne možeš ceo život da glumiš.
n Iako si pobedio, manje te ima u medijima od ostalih kolega. Zašto?
- Verovatno nisam interesantan novinarima. Nikad nisam o tome razmišljao previše. To me baš ne dotiče.
n Pa šta ti je onda važno?
- Da dobro pevam na nastupima i da se u najboljem svetlu predstavim ljudima.
n Da li te možda nervira što se neke tvoje kolege previše eksponiraju?
- Meni to ne smeta, jer svi imaju svoje želje i ciljeve.
n Šta je onda trenutno tvoj cilj u životu?
- Da dobijem titulu pevača.
n Zar ti već nisi pevač?
- Malo je vremena prošlo. Da neko dobije titulu pevača treba da prođe mnogo vremena.
n Da li si oduvek želeo da postaneš pevač?
- Od treće godine sam počeo da pevušim neke italijanske pesmice i hitove Zdravka Čolića, koji je jedan od mojih pevačkih uzora.
n Da li ti smeta kada kažu da si Čolićeva kopija?
- Da li vama ličim na Čolinu kopiju? Moj glas je drugačiji od njegovog, a njegove pesme sam pevao zato što mi se sviđaju.
n Kako je popularnost i pobeda u „Zvezdama Granda" uticala na tvoj život i koliko se on promenio?
- Promenilo se mnogo stvari. Uglavnom se promenio tempo života. Sada bukvalno spavam samo onoliko koliko je dovoljno da se odmorim.
n Kakav si bio pre nego što si postao zvezda „Grand produkcije".
- Bio sam isti. Uvek ću imati isto društvo i nikada neću zameniti svoje prave drugove.
n Koliko si tada izlazio?
- Izlazio sam često, ali sam uvek imao puno aktivnosti. Voleo sam da mi ceo dan bude ispunjen. Kada je čoveku dosadno i ne zna šta će sa svojim vremenom, padaju mu razne stvari na pamet, a ja nisam želeo da sebe dovedem u situaciju da mi se tako nešto desi.
n Da li te ljudi prepoznaju i da li ti prilaze na ulici?
- Da. Prilaze mi i u autobusu, i u vozu, i na ulici, i u školi. Hvala Bogu pa mi svi prilaze sa osmehom i to mi je najdraže.
n Da li sebe možeš da zamisliš u skupim kolima sa tri sponzoruše oko sebe?
- Svašta može da se zamisli, ali pravo pitanje je da li to čovek želi.
n Da li bi zloupotrebio svoju popularnost?
- Ja to do sada nisam uradio. Mislim da ne bih mogao.
n Ti ćeš pevati i zabavljati ljude, ali to je tvoja profesija i imaćeš priliku da dobro zaradiš. Da li će te to možda promeniti?
- Ne verujem.
n Zašto?
- Zato što luksuzom smatram „lambordžini mijuru" iz 1966. godine. To je jedan izvanredan oldtajmer koji bih voleo da imam.
n A luksuzne kuće, stanovi, „BMW"?
- „BMW" je dobar nemački automobil i ne bih imao ništa protiv da imam jedan takav. Da pravim ludorije ili nešto slično, mislim da nema potrebe. Za početak imam „ford fijestu" i to mi je dovoljno. Doduše, nemam vozačku dozvolu.
n Za tebe kažu da sve što sebi zacrtaš uvek i ostvariš?
- Trudim se da uradim ono što stvarno želim i nikada ne skrećem s tog puta. Ne bih se zaustavio kraj kožne fotelje, ako sam krenuo ka stolici koju sam zamislio. Tako je i sa ostalim stvarima u mom životu. Ne bih voleo da skrećem levo i desno jer su to đavolji putevi.
n Sad kad si spomenuo đavola, ljudima, a posebno tvojim vršnjacima je nezamislivo da redovno ideš u crkvu?
- Verujem u Boga i idem u crkvu kao svaki hrišćanin. Barem jednom nedeljno odem u crkvu i tamo se molim Bogu.
n Da li postoji neki poseban razlog zbog čega to radiš?
- Odmalena idem u crkvu i tako sam vaspitan. Ne mogu da kažem da mi je odlazak u crkvu postala navika. U crkvi se čovek drugačije oseća i to će vam svi reći.
n Da li imaš devojku?
- Nemam. Sada trenutno nemam vremena za to.
n A, da li ti se dešava da te devojke napadaju i javljaju ti se?
- Devojke mi se redovno javljaju, a bez njih teško da bih imao inspiraciju da pevam. Odgovoriću im kada budem imao slobodnog vremena.
n Kako izlaziš na kraj sa najnavalentnijim?
- Nikada ih ne odbijam, jer je to nepristojno.
n Ni one uporne i dosadne?
- Dešava se da me često zovu, ali ja ih razumem jer njih interesuje šta ja radim.
n Gde sebe zamišljaš za 20 godina?
- Ne zamišljam ništa i ne proričem sebi budućnost. Samo se trudim da iz dana u dan budem sve bolji.
press
