Otisao sam pre ravno 16g iz Bilece.Iznenada,ne svojom voljom.To je za mene bio pravi sok.Kako da napustim moj voljeni grad,moje prijatelje i drugove,cini mi se znao sam svaku rupu u Bileci i okolini jer mjesto me nije drzalo.Kao klinci jurili smo oko jezera,kupali se,skakali po karaulama,fuce na krtinama.Opusteno i bezbrizno.Kasnije kao tinejdzer razni izleti sa izvidjacima,prvi izlasci u piceriju,pijanke u LP-ju i AS-u.Bilo parica za bleju uvijek,ma nisu nam ni trebale.Sjecam se kupimo flasu "zdepceve krvi",popijemo je nas 4 za 5 min. u parku i pravac izvidjaci na ples.Tamo cuvene "patkice"(5-6 fensi cura u to vrijeme
kako smo ih zvali.Ma niko srecniji od nas!Prvi poljubac na stepenistu gimnazije,kasnije kod muzeja redovno.Prisvojio sam podrum,okrecio ga sa ekipom,ubacili sporet i udri po kartama i zezanju kad hoces,nikom ne smetamo,bisera i zezanja koliko hoces."Drogirali" smo se vinom iskljucivo,ja nisam imao pojma sta je trava u 16-stoj.Bilo je par likova prica se puse "nakvu travu" i to je sav moj kontak i mojih drugara sa drogama....Iz tog mog malog raja otisao sam za 2 dana.Mojoj tugi nije bilo kraja,ali otac se postovao i njegova je bila zadnja.Kako rece ne moze se vise "na 2 lonca",idemo tamo gdje su vece mogucnosti.Iz malog gradica u metropolu!Najteze mi je bilo u stvari kako cu tu svu raju ostaviti.Pocinje rat uveliko!E to mi je bilo najteze od svega.Sjecam se jedno vrijeme nije bilo ni veza.Kada sam stasao sa vojsku '93 nije me niko mogao odvratiti da se ne vratim.I tada sam znao da nikada vise necu zivjeti u Bileci jer sam osjetio za godinu dana cari velegrada,sve prednosti i mogucnosti koje pruza ali nisam mogao da se provodim po diskotekama dok moji prijatelji trunu po rovovama.Maltene zvao sam vojni odsek i molio sto pre poziv da mi salju.Joj al' sam se smorio kada sam dosao u kasarnu na obuku u Bilecu majko draga jer ova moja ekipa sa kojima sam zarko zeleo da budem tek idu u sledecoj klasi.Umalo ih ne pobih! :)Ali sta je tu je,oduzi se svojoj rodnoj grudi pa kako ti je tako ti je.Moje "ratovanje" je vise licilo na seoski turizam.Najveca muka mi je bila kada odem 7 dana na liniju i pozderemo ono sto ponesemo za 2-3 kako izdurati sa onim smecem od hrane koju nam donesu u manjerkama.Ali posto meni nije dao djavo nikad mira ja sam samo setao po citav dan od polozaja do polozaja.Uvijek neka nova smijena,sira,kajmaka,mesista.Pojedini ljudi su se toliko izvijestili u kulinarstvu da sam bio zaprepascen.Na odmor se islo 14 dana,nekada i vise.E tu je pocelo moje prvo smaranje u Bileci.Pojavili se neki krkani koje prvi put vidim.Izgubila se ona slika koju sam imao pre par godina.Pocelo se i ginuti,ovi nasi isli kada je bilo gusto.Kada neko pogine tek tada shvatis da je u stvari rat.Osim sto nije bilo goriva i nocnog zivota i sto se pusio "vek" sve ostalo je normalno bilo,cini mi se...Zadnji dan rata,ali bukvalno, pogine jedana Bilecka vila mogu tako da ga nazovem.Nisam nikakva imena pomonjao,bilo je sjajnih momaka koji su sada pod zemljom,ali njega hocu i to velikim slovima MIKSA BACEVIC.Takvu ljudinu majka radja jednom u sto godina.Ogromnu tugu i sok sam dozivio tada.Ne znam,ali nekako u tim momentima mi se smucilo sve.Samo sam zeleo sto pre da odem.I otisao sam.Za 12 godina od tada mislim da sam ukupno bio mozda 20 dana.Obicno ljeti,na dan-dva posle mora.Imam par prijatelja sa kojim odrzavam vezu koja je neraskidiva za cijeli zivot.Ja sam se malo otvorio i vise nego sto teba,mozda i nije ovo tema za ovaj forum.Jedan covjek koji je prosao sito i reseto mi je rekao-"Kada sam bio mali pozeleo sam da vidim sta imam iza onog brda,kada sam se popeo opet pozeleh da vidim sta je iza sledeceg...."U glavnom rece mi "e da se bogdo nisam popeo ni na ono prvo i nikada me nista ne bi privlacilo osim onog sto imam u mom selu i mozda bi bio srecniji 5 puta"!Ja sam se svasta nagledao o velikom gradu,bio sam i preko jedno vrijeme.Vazno je da ste srecni,okruzeni ljubavlju i prijateljima,nije vazno u kom ste gradu.Bileca mi se svidjala i zelim da je pamtim samo iz perioda kada sam bio srecan,a zaboraviti je necu nikada i uvijek sa ponosom kazem odakle sam mada posebno ovi mladji pojma nemaju.Vele negdje u Bosni jel' da?J'bem vas u geografiju ali objasnim ja fino,nije mi tesko.Cak sam obecao nekim ekipama da cu im biti licni vodic,ima taj "vidikovac",ne mozes se postidjeti nema sanse.I stvarno, tu je jezero,pa na Mosko na cuveno pecenje,odes do Trebinja,blizu Dubrovnik.Hoces da pecas,hoces u lov malo,cisto da se proseta.Vazdusna banja,nama sta da zagadjuje vazduh.
Mozda bi ja i cesce dolazio ali posao nedozvoljava.Sto kaze moj drug "brate,ovdje ti uvijek fali 1000e i 2 sata vremena"!Istina,ali ne bih mijenjao.Kada omatorim,ko zna,novine pod ruku i na stecke kod muzeja...Moram da kazem da mi je jako zao jer cujem da su proklete droge jos odavno i tu zakucale na vrata.Da ima puno mladih koji su posegli za drogama,mada ja ne zelim da povjerujem u te brojke.Poruka mladima samo puno sporta,bjezite iz kafana koliko je moguce.I u moje vrijeme nismo izbijali,ali to nikud ne vodi.Knjigu u sake!Cujem neki momci iz Bilece dobili dobre poslove zahvaljujucu fakultetima.Ko ima zelju da ode,kome ne odgovara zivot u Bileci nije bas bauk doci u Bg. na primer.Ko je vrijedan i stvarno hoce da radi ima mjesta za sve.Za pocetak 2-3 drugara skupe jedno 600 eura.Pozajme,zarade,otkud znam.Par paketa preko Deleuse i eto parica.Karta, i eto vas,pravac agecija,stan nadjete do 200e,zatim oglase u ruke,posla koliko hocete.Svako manje vise ima bar neku rodbinu,samo toliko eto bar stan da pokusaju da nadju.Niko ako ste slozni ne bi ostao gladan i zedan.U pocetku malo tesko a kasnije kako se ko snadje.Uvijek vas ceka Bileca ako vam se smuci i odustanete.
Nadam se da nikog nisam uvrijedio i da nije zasmetalo ovo moje malo ispovjedanje,eto,ne znam sta mi bi.Nisam dugo bio,mozda nostalgija...Veliki pozdrav za sve moje drage Bilecane!Tebi VLADIX sve pohvale na ovom sajtu jer imam sada mogucnost da se info. o bilo cemu i uvijek mogu da budem u toku desavanja.
POZDRAV!!!
