Od kuda teku nase rijeke i kamo nas vode?

[Nigger Gruja]

ИЗВЕШТАЈ ПОРУЧНИКА ЕЛСВОРТА КРЕМЕРА, ЧЛАНА ОБАВЕШТАЈНЕ МИСИЈЕ "РЕНЏЕР"

23. ОКТОБАР 1944.
ПРЕДМЕТ: Коментар базиран на извештајима из Југославије
1. Ситуација у Југославији не би била толико сложена, као што то на први поглед изгледа, кад би се жеља и стремљења свих народних слојева схватили у једној неполитичкој и непристрасној светлости.
2. Срби су свесни чињенице да су њихове предратне владе биле далеко од савршенства и да су чиниле ствари с којима се не могу поносити. У вези с тим, изгледа да би у овој ситуацији било најреалније да им се створи могућност да бирају владу тајним гласањем под контролом једне савезничке комисије. То ми је речено од више особа.
3. Срби неће комунизам ни у каквој форми. Страхују од бољшевичког терора. Сељаци, који чине већину становништва, верују да ће им комунисти одузети велики део имања и разделити онима који нису имали ни воље ни амбиције да стекну своја. Срби желе свог краља, али и демократску форму владавине с правом вета на сваки владин закон који је у супротности с народном вољом. Хоће своју националну државу у Балканској федерацији.
4. Четници имају само половину оружја потребног за људство којим располажу. То оружје је свих постојећих врста и калибара.
5. Немачке репресалије против цивилног становништва 1941. године биле су ужасавајуће, па би пружање отпора снагом оружја без стварне и обимне савезничке помоћи било самоубитачно.
6. Кад су савезничке мисије биле код Михаиловића, обећале су му моралну и материјалну помоћ. Она није остварена у количинама довољним да би се он могао одупрети немачким нападима.
7. Било ми је тешко поверовати у то да су партизани, које сам видео у борбама против четника а који су починили толика зверства и терористичка дела, били под Титовом командом. Кад сам у Каиру и Барију био у додиру с партизанима, њихова доктрина и изјаве биле су без замерки. Ако су ове банде стварно под Титовом командом, онда ми је потпуно јасно зашто британским и америчким официрима за везу није било дозвољено да буду у пратњи партизанских јединица у наступању. У својим извештајима у Барију и Казерти савезнички официри за везу били су присиљени да се служе информацијама добијеним из друге руке.
Већина партизанских заробљеника које сам видео, били су муслимани из Црне Горе. Ниједан од њих није био у борби против Немаца, што ме наводи да поверујем да се у Србији води једино политички рат.
Током четири дана, док сам био у затвору код Руса, видео сам једино разоружане четнике, али не Недићеве војнике или партизане.
Руси не трпе никакве посматраче на својој територији. Желим да нагласим да су млађи официри и војници далеко љубазнији него виши официри и старије особе, који се још увек држе старих бољшевичких идеала.
Ако Руси у Србији буду следили исту политику као у Бугарској, онда је, по мом мишљењу, крвопролиће тек почело.
У Србији има врло мало комуниста, можда зато што је то тамо рискантно, али највероватније из разлога што већина народа има своја имања или неку другу врсту поседа.
По наређењу пуковника Мекдауела отишао сам половином септембра у пратњи шест Михаиловићевих бораца у централну Србију у штаб команданта групе корпуса потпуковника Драгутина Кесеровића. За време шестодневног путовања имали смо неколико краћих окршаја с Немцима и партизанима. Пуковник Мекдауел ми је ставио у задатак да му путем радија шаљем обавештења о кретањима немачких трупа, њиховом моралу и наоружању, као и разне друге информације војне природе. Уз то, наредио ми је да октријем, ако постоји, било каква врста сарадње четника с Немцима. Добио сам инструкције за вршење саботажа и других субверзивних активности у заједници с Кесеровићевим људима и да покушам да остварим сарадњу између њих и партизана. О свему томе сам обавестио Кесеровића тражећи да ми се дозволи пуна слобода кретања на његовој територији, што је он одмах одобрио. За време мог боравка код четника централне Србије имао сам њихову пуну сарадњу, неограничено право кретања и додира с народом. Вршећи преглед Кесеровићевих трупа, приметио сам да су слабо наоружани. Постојала је акутна несташица муниције, одеће и обуће. Лично ми је Кесеровић рекао да би с додатних 6.000 пушака и довољно муниције очистио од Немаца целу територију од грчке границе до Крушевца, под условом да га партизани не нападну с леђа. То сам пренео Мекдауелу тражећи и 7.000 пари цокула. Није ми познато да ли је он то доставио Казерти. Убрзо после тога почео је напад партизана, али су их четници потукли и одбацили према Копаонику. За време тих борби немачке колоне су несметано пролазиле преко територије коју су држали партизани. Ниједан метак није био испаљен на њих. То сам лично посматрао помоћу двогледа с једног узвишења.
Кад је настало затишје, послао сам једног курира партизанском команданту с поруком о потреби сарадње између њега и Кесеровића у борби против заједничког непријатеља. Према вестима које сам примио, курир је био одмах убијен. Замолио сам Кесеровића да ми дозволи да пошаљем још једног курира. Мада нерадо, ипак је удовољио мојој жељи; упутили смо, са истом поруком, једног од његових бораца. Тај курир се вратио жестоко премлаћен и с поруком да напустим одмах Србију јер "Американци и Британци немају у њој никаква посла". Убрзо после тога почео је нови партизански напад који је био одбијен уз велике губитке у људству. За све то време немачки тенкови излазили су из Крушевца и засипали ватром и четнике и партизанске положаје.
У Крушевцу се тада, поред Немаца и белогардејаца, налазила и једна Недићева јединица која је вршила функцију градске полиције. За све време мог боравка код Кесеровића приметио сам да недићевци нису нападали четнике. Како то нису чинили ни Немци, посумњао сам да међу њима постоји нека врста прећутног договора о ненападању, али не и колаборације. Кад сам то предочио Кесеровићу, одговорио ми је да му несташица муниције и партизански напади онемогућавају да се упусти у операције вишег стила, али му то не смета да врши герилске препаде на немачка и бугарска постројења и мање јединице. Такви напади су у оваквој ситуацији једино могући, јер је утрошак муниције скоро безначајан. Ускоро ми се пружила прилика да упознам начин четничке борбе против непријатеља. Учествовао сам у неколико четничких препада на нацисте. Лично сам видео како ножем убијају стражаре. Гледао сам такође ликвидирање два немачка војника који су том приликом заробљени, а који су били оптужени за злочине против цивилног становништва. Налазио сам се у земљи где нема милости ни према заробљеним нацистима.
Кад сам био обавештен да се Руси у свом наступању приближавају Крушевцу, послао сам им једног курира с понудом за сарадњу у борби за град. На то је њихов командант пристао. Кратко време после тог дошао нам је један руски млађи официр кога смо упознали с размештајем непријатељских трупа и тачним положајем артиљеријског оруђа. Захтевали смо од Кесеровића да позове немачког парламентарца на преговоре о предаји града. Одмах је упутио поруку преко једне сељанке. Дошао је немачки мајор коме је Кесеровић понудио часну предају, уз напомену да му је то једини излаз јер су четници потпуно опколили Крушевац. Немац је то одбио изговарајући се да нема наређење више команде за предају. Чим се он вратио назад, руски поручник, Кесеровић и ја, у пратњи неколико четника, прешли смо Мораву и отишли на састанак с командним официром руске претходнице и обавестили га о току догађаја. Били смо веома љубазно примљени. Руски командант нас је обавестио да ће, с обзиром на то да су Немци одбили да се предају, започети артиљеријски напад на Крушевац у року од једног сата. Замолио сам га да одложи бомбардовање за неко време и дозволи четницима да заузму град с мање жртава међу цивилима. Додао сам да су Кесеровићеви војници у стању да се неприметно увуку у град и нападну Немце у самој вароши. Руски командант се с тим потпуно сложио и рекао нам при поласку: "У реду, дајем вам два сата рока да завршите посао. Ви преузмите немачке заробљенике, а Русе у немачким униформама препустите нама".
Одмах по повратку на свој положај, Кесеровић је наредио напад на Крушевац. Град смо после кратког времена заузели, заробили око 1.500 непријатељских војника и запленили доста ратног материјала. По уласку у град, Кесеровић је предао све заробљенике руском команданту. Настало је братимљење и испијање здравица уз повике: "Живео краљ Петар II"! После одржаних свечаних говора, руски војници су одједном упрли своје оружје у четнике, разоружали их и одвели некуд, а мене лишили слободе. Ускоро су ме, на интервенцију америчке команде, пустили на слободу. Није ми позната судбина Кесеровићева. Чуо сам да се под борбом, с малим бројем четника, извукао из Крушевца и тако спасао заробљавања! (Архив ЦИА.)

[ivke]

             
                      U ratu je svašta bilo, kao i u ovom ali je sada jasno da bi nama Srbima bilo bolje da su četnici pobjedili i sa smo stvorili nacionalnu državu, danas bi vjerovatno bili u rangu zapadnoevropskih država. Ko je znao od nasih starih gdje ide, naidje vojska nadje ga u selu i on ode sa njima, sigurno vecina iz najdubljih patriotskih razloga, a svugdje ima i žita i kukolja. Besmislene su ove rasprave. Istoriju pisu pobjednici. Ajde da pisemo peticiju da se u školama ukine Istorija a uvede Futurologija - kako i sta bi trebalo biti kako bi nam bilolo bolje!



                  PS.       Samo sloga srbina spašava!
       

[MegaCAR]

Слажем се, затворит ову непотребну тему!

[Nigger Gruja]

            Ajde da pisemo peticiju da se u školama ukine Istorija a uvede Futurologija - kako i sta bi trebalo biti kako bi nam bilolo bolje!



                  PS.       Samo sloga srbina spašava!
       

Uze mi čovjek poso kad završim fakultet bože zdravlja

Mislim da si naveo u postu još  neke veoma realne stavove, ali uzmimo moj pogled na stvari: u prirodi ljudskog bića je da uči iz prethodnih događaja, dobre dogđaje nastoji da ponovi a loša iskustava pokušava da iskoristi za opomenu kako sebe nebi doveo u takvu  situaciju koja je u prošlosti ostavila na njega neprijatne posledice. Tako mislim da nam se i ponvalja dosta loših stvari iz prošlosti jer nismo dobro shvatili i naučili njihovu suštinu. I zato naučimo  prošlost da nam se greške nebi ponavljale u budućnosti i da  nam napokon jednom krene i da se kako je rekao Vladika Nikolaj Velimirović SLOŽIMO OBOŽIMO I UMNOŽIMO.  Ova tema je postavljena iz kao mali doprinos zbog gore navedenih razloga a ne zbog nekih podjela ili nečega sličnog,a to što imamo različitih mišljenja i stavova je potpuno normalno i rekao bih i dobro za zdrav dijalog potkrepljen argumentima i činjenicma.A kao odgovor Mega caru i još bih naveo da je učestvovanje u ovoj temi kao i u svim ostalim potpuno dobrovoljno, a za one forumaše kojima se ona nesviđa postoje mnoge druge koje su vjerovatno njemu mnogo zanimljivije i to potpuno shvatam i razumijem. Pozdrav svima

[ivke]

            Ajde da pisemo peticiju da se u školama ukine Istorija a uvede Futurologija - kako i sta bi trebalo biti kako bi nam bilolo bolje!



                  PS.       Samo sloga srbina spašava!
       

Uze mi čovjek poso kad završim fakultet bože zdravlja


Ja sam zamislio da se formira tim ljudi koji bi istoriju proucavao i izvlacio pouke, na osnovu toga pravio gradivo za buducnost (futufologiju) i pisao udžbenike. Ti bi bio clan tog tima, tako da odma posle faksa dobijes dobar posao. Pa ja sam tvoj covjek!

Naravno nije budala smislila: Historia est magistra vitae

[Nigger Gruja]

            Ajde da pisemo peticiju da se u školama ukine Istorija a uvede Futurologija - kako i sta bi trebalo biti kako bi nam bilolo bolje!



                  PS.       Samo sloga srbina spašava!
       

Uze mi čovjek poso kad završim fakultet bože zdravlja


Ja sam zamislio da se formira tim ljudi koji bi istoriju proucavao i izvlacio pouke, na osnovu toga pravio gradivo za buducnost (futufologiju) i pisao udžbenike. Ti bi bio clan tog tima, tako da odma posle faksa dobijes dobar posao. Pa ja sam tvoj covjek!

Naravno nije budala smislila: Historia est magistra vitae

IVKETA ZA PRESJEDNIKA , A MENI ONDA MJESTO SAVJETNIKA

A što se tiče izjave o timu ljudi, znaš li šta je rekao Čerčil: ako hoćeš da se nešto nikada ne riješi formiraj komisiju!?
to me posjeti našu aktuelnu političku situaciju i razne komisije za ovo ili ono, a napretka nikad.

[Nigger Gruja]

Дражина одликовања - Legion of Merit
Leija casti    
Хари Труман, председник САД, поводом додељивања Legion of Merit Драгољубу Михаиловићу:

"Генерал Драгољуб Михаиловић (Dragoljub Draza Mihailovich) истакао се као главни заповедник југословенских оружаних снага и после као Министар војни, организујући и водећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну. Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били учесници у извојевању коначне савезничке победе."

Дражина одликовања - Ратни крст
Ratni krst    
Командант француског покрета отпора, генерал Де Гол, одликовао је генерала Дражу Михаиловића Ратним крстом. Уз овај орден он је издао и похвалну наредбу, која је 2. фебруара 1943. године прочитана свим француским јединицама:

"Армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (Dragoljub Draza Mihailovic), легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.



А ево инtегралне верзије на енглеском трумановог одликовња

"General Dragoljub Draza Mihailovic distinguished himself in an outstanding manner as Commander-in-Chief of the Yugoslavian Army Forces and later as Minister of War by organizing and leading important resistance forces against the enemy which occupied Yugoslavia, from December 1941 to December 1944. Through the undaunted efforts of his troops, many United States airmen were rescued and returned safely to friendly control. General Mihailovich and his forces, although lacking adequate supplies, and fighting under extreme hardships, contributed materially to the Allied cause, and were instrumental in obtaining a final Allied victory." March 29, 1948, Harry S. Truman

[mrvica]

Ljudi udjosmo duboko u istoriju, i to sve zbog postova 89-tice,mislim da je on na visku slobodnog vremena trazio knjige po kuci da cita na dosadi, pa na zalost vjerovatno je u kuci imao samo knjige "crvenih korica", zato mu nemojte zamjeriti zbog iznosenja budalastina.

[Nigger Gruja]

Ljudi udjosmo duboko u istoriju, i to sve zbog postova 89-tice,mislim da je on na visku slobodnog vremena trazio knjige po kuci da cita na dosadi, pa na zalost vjerovatno je u kuci imao samo knjige "crvenih korica", zato mu nemojte zamjeriti zbog iznosenja budalastina.

Pa sta fali za dobru diskusiju o tome  i usput sa ponekom šalom, uvjek  se može nać mjesta( barem kod mene) A vesela 89-ka nam se neŠto nejavlja (nisam mislio da ću ovo ikad reći) ali stvarno mi ponekad nedostaje Vjerovtano je čovjek otišao za "titovim stazama revolucije po šumama i gorama naše zemlje ponosne" sve do zagorja a usput i da provoda rexa Pozdrav svima kojisu učestvovali ili učestvuju na ovoj temi bez obzira na stavove.( evo planiram još nekih tema iz istorije,koje ce biti nešto drugačije od ove,pa "vidimo se" tamo,ali naravno i ova se nastavlja!!!

[Nigger Gruja]

  ШАЉЕ:Генерал Двајт Дејвид Ајзенхауер (Dwight David Eisnhower) командант савезничких снага у Сјеверној Африци
Ђенралу Драгољубу Миахаиловићу комаданту југословенских снага  у Југославији:

Американске снаге у Европи и Африци шаљу поздрав својим ратним друговима, окретними храбрим југословенским одредима под Вашим вођством. Ови хероји уједињени на родној груди у жељи да истјерају завојеваче своје земље, служе пуном преданошћу ствари Уједињених народа. Нека има нова година донесе потпуни успјех.

(А VII, kut 163, reg.br.5-3 )

[Nigger Gruja]

 Ево да сви они који још вјрују у историју са рексом, Тихим, Прлетом и Валтером,на једном конкретном примеру погледају како су комунисти правили заједничке фотографије четника и Немаца. Ово је насловна страна књиге Николе П. Илића „Колаборација четника са окупаторима и квислинзима у Србији 1941-1944”, издање Института за савремену историју у Београду и Народног музеја у Лесковцу, 1996. године. У жељи да наслов књиге илуструје одговарајућом фотографијом, аутор се латио прибора за фотомонтажу. Али, испоставило се да то није баш тако лак посао. На фотографијама које је имао, а од којих је начинио ову фотомонтажу, он је препознао једино четника (брада) и Немца (униформа). За особу између четника и Немца вероватно је помислио да је Италијан или усташа. Такође, он је нешто слично претпостављао и за особе у доњем реду. А заправо, горе је један енглески, а доле један амерички официр... Ова фотографија је лошег квалитета јер је намерно оштећена ради скривања фалсификата. И све друге фотографије које су комунисти фалсификовали су нејасне.


Друга јеоригинал фотографије која је фалсификована на насловној страни књиге „Колаборација четника...” Настала је у залеђу Дубровника, фебруара 1944, уочи одласка савезничке војне мисије за Бари. С лева на десно: Јован Бабовић, пратилац мајора Лукачевића, мајор Војислав Лукачевић, командант Старог Раса, енглески пуковник Вилијем Бејли и пуковник Петар Баћовић, командант Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине. Клече: амерички капетан Валтер Менсфилд и мајор Борислав Тодоровић, официр за везу са страним војним мисијама

[ivke]

            Ajde da pisemo peticiju da se u školama ukine Istorija a uvede Futurologija - kako i sta bi trebalo biti kako bi nam bilolo bolje!



                  PS.       Samo sloga srbina spašava!
       

Uze mi čovjek poso kad završim fakultet bože zdravlja


Ja sam zamislio da se formira tim ljudi koji bi istoriju proucavao i izvlacio pouke, na osnovu toga pravio gradivo za buducnost (futufologiju) i pisao udžbenike. Ti bi bio clan tog tima, tako da odma posle faksa dobijes dobar posao. Pa ja sam tvoj covjek!

Naravno nije budala smislila: Historia est magistra vitae

IVKETA ZA PRESJEDNIKA , A MENI ONDA MJESTO SAVJETNIKA

A što se tiče izjave o timu ljudi, znaš li šta je rekao Čerčil: ako hoćeš da se nešto nikada ne riješi formiraj komisiju!?
to me posjeti našu aktuelnu političku situaciju i razne komisije za ovo ili ono, a napretka nikad.

Slazem se sa Cercilom    ali tim nije uvjek komisija, ovaj tim je zbog obima posla ne zbog komisijskog odlucivanja, ajd u zdravlju

[zid]

Uh,
Evo me posle deset dana i vidim da je rasprava na trenutak uminula, ali je bila zestoka.
Ja necu  da preturam cinjenice iz II svj.rata ko je bio posteniji i gdje je ko koga vise pobio. JA se pitam sta nama znaci ova cijela rasprava DANAS?
Masa uvijek arlauce neku vodecu aktuelnu parolu. Tako je danas sa ovom rehabilitacijom cetnika isto kao sto je bilo 45-te sa komunizmom. Samo me cudi kako jos niko nije povukao  Nedica i Ljotica, posto se vladika Nikolaj vec uveliko citira. Samo je razlika izmedju te dvije ideje sto je ova 45-te bila ziva i djelatna. Ona je pobijedila i nije mogla da se zaustavi. Upravo ta ideja, na koju danas ovde svi pljuju, kakva god da je bila, povukla je ovo drustvo naprijed, napravila viziju buducnosti (o kojoj Ivke prica i koju danas nemamo) dovela do enormnog napretka drustva u svakom smislu. Milioni ljudi su presli iz sela u gradove, obrazovali se, isli na radne akcije, stvarali buducnost vodjeni tom idejom.
E, sada dolazimo do ove danasnje aktuelne ideologije velikosrpskog projekta. Neka me ispravi neko ako se na slaze sa imenom koji sam joj dao. On se rehabilitovao na krilima nacionalizma devedesetih, iskusao se u tri rata i svaki izgubio. Taj projekat je PROPAO. I tada 45-te i sada 99-te. Tesko je to prihvatiti, ali mi danas zivimo na rusevinama te ideologije ne uspjevajuci da nadjemo drugu i bolju. I njeni rezultati su danas evidentni u opstoj bezidejnosti i bjedi naseg drustva.
Iz danasnje perspektive jako je tesko shvatiti kako je ideja socijalne pravde i jednakosti, internacionalizma, marksizma bila napredna i velicanstvena. Pogotovo je danas apsurdno govoriti o tome posto je komunizam mrtav skoro svugdje u svijetu. Medjutim, tada su ti ljudi bili uvjereni da pored borbe protiv okupatora ucestvuju u socijalistickoj revoluciji. Kako god danas to zvucalo, ja se ne bi sprdao s tim.
I na kraju, Uloga partizanskog pokreta, i pored lijevih skretanja, i pored Djilasa, Drapsina i Segrta i neopravdanih zlocina je oslobodilacka i antifasisticka. I ne moze se  izjednaciti u tom smislu sa cetnickim pokretom NIKADA. Cetnici nisu nikada stali u antifasisticki front. Ja ne pristajem na tu relativizaciju. Ja necu da se odreknem antifasizma.

[Nigger Gruja]

Поздрав зиду мом веома добром саговорнику на овој захтјевној теми. Шта нам значи ово, како ти кажеш "препуцавање" иако бих ја ово назвао дијалогом или расправом на основу чињеница? Мислим да сам то рекао већ у једном од предходних постова. Овакве теме су веома потребне нашем народу како нам се грешке неби понављале у будућности, јер показало се да нисмо добри ђаци а историја и свјетске буре нас клепају по ушима кад год стигну. Могао бих  можда да  ти кажем  и ону фразу на латинском али ми је она постала некако превише клише. О историји на тај начин можемо да говоримо и на примјеру јасеновца,  шта би нам се у овом задњем рат десило да се управо ова врста приче није одржала таајно по нашим домовима касно увече,јер се о тој теми није смјело баш гласно причати да ти како ти кажеш антифашисти, тј црвени  у кожним капутима неби једно предвече закуцали на вратаа.... Знам лично примјер једне породице којој је први комшија као усташа заклао три мушка члана породице, а на крају рата прешао у партизане,а уцвјељена жена није смјела ни да проговори јавно о томе да јој дјеца неби испашатала: И тако је она као и многи други својој дјеци тајно  причала праву историју и истину а не лажне приче о братству и јединству,валтеру, рексу итд. Видјели смо сви шта нам је братство и јединство донијело а ко зна како би се то сце завршило и колико би јасеноваца још било над нама да се та права истина и прича није одржала!?

Што се тиче идеје која је побиједила 45 е ту тек има шта да се каже. Ја тврдим доследно историјским чињеницама  да се наш народ тада није тако нашао као средство за поткусуриванње Черчилових и Стаљинових интереса и да је југославија реорганизована у више погледа од парламентарно монархистичког, федералног ,социјалног итд како је и сам Чича предлагао да ми неби имали ни овог прошлог рата и да би данас били у рангу развијених земаља европске уније( међу којима су монархије веома заступљене!?) А што се тиче напретка којег ти спомињеш као и радних акција које имају сасвим другу подлиогу од оне сврхе која је истицана, ту бих ти мога написати читав реферат па није проблем ако треба у неком од наредних постова. Али само ћу рећи ђаволу им напредак који је морао резултирати овим чиме је резултирао.
А о твом поимању појма великосрпски који је најзлоупотребљенији у задњих сто година заиста видим да си некако веома наивно пропаганду узео здраво за готово. Само да те упутим да се о овом појму мора упутити од ГараШанина, Пашића, Чиче  али и пропаганде и злоупотребе Бечке Кухиње из прве двије декаде дватесетог вијека ,Стјепана Радића, Павелића, Тита, Комитерне, Косовских албнаца и све до данс.(чак сам радио и један рад на ову тему тако да се ово мора посматрати из много, много углова)

Али одлутасмо од праве теме
Ко је ослобађао градове од Немаца 1941-44?
Градска насеља која су партизани ослободили од Немаца до доласка Стаљинове војске септембра 1944:

- 0 (нула)

Градска насеља која су четници ослободили од Немаца до доласка Стаљинове војске септембра 1944:

1. Лозница (31.августа 1941)
2. Богатић (1. септембра 1941)
3. Крупањ (1.септембар 1941)
4. Бања Ковиљача (6. септембар 1941)
5. Горњи Милановац (29. септембар 1941)
6. Чачак (1. октобар 1941)
7. Љубовија (крајем октобра 1941)
8. Пријепоље (12. септембар 1943)
9. Љубовија (септембар 1943)
10. Рудо (септембар 1943)
11. Прибој (септембар 1943)
12. Бијело Поље (септембар 1943)
13. Вишеград (октобар 1943)
14. Чајетина (октобар 1943)
15. Љубовија (октобар 1943)
16. Нова Варош (октобар 1943)
17. Кадина Лука (2.септембар 1944)
18. Лазаревац (6. септембар 1944)
19. Петровац на Млави (септембар 1944)
20. Лесковац (септембар 1944)
21. Власотинце (септембар 1944)
22. Пљевља (септембар 1944)
23. Сврљиг (септембар 1944)
24. Кучево (28. август 1944)
25. Свилајнац (октобар 1944)
26. Деспотовац (октобар 1944)
27. Варварин (октобар 1944)
28. Ражањ (октобар 1944)
29. Крушевац (14. октобар 1944)
30. Бреза (септембар 1944)
31. Подлугови (септембар 1944)

Списак приредили: Александар Динчић и Милослав Самарџић

Има моного тога још да напишем као одговор на предходни зидов пост али за сада доста наставак у следећим, нисам завршио....
И замолио бих зида да прочита предходне постове јер има доста чињеница које директно саме дају многе одговоре.вЕЛИКИ ПОЗДРАВ




 

[Nigger Gruja]

И да се наставим на предходни пост мој пост као одговор зиду и да га упутам ко се то одриче антифашизма? Зар овај списак горе није најбољи доказ на којој страни сз били прави антифашисти. Напомињем да је списак непотпун јер су из архива у војном музеју само тако нестали извјештаји њемачких снага за добар дио 43 и 44 год.(тек тако и случајно иако се тада одвијају значајне акције ЈВУО против њемаца!)
Ево још један докуменат који се налази и у неким књигама из титоистичког времена, чак се нису ни потрудили да га оспоре па ви сами просудите која је главна антифашистичка снага у југославији 41-45

"Југословенска војска у земљи постоји стоп Њоме командује пуковник Дража Михаиловићн борбе стоп стоп Народ жељан борбе стоп
Немамо ни најпотрбнијих средстава стоп За сада боримо се само пушком и бомбом стоп Немци су уплашени стоп Незнају шта да раде стоп Ипак чине велике свирепости стоп Опколили смо Ваљево већ више дана стоп Ка Краљеву и Крагујевцу надиремо стоп Непријатељ оскудан у авијацији према нама ипак надмоћан стоп Аеродроми у Прељини, Чачку и Пожези спремни стоп Наш штаб на Сувобору стоп  На сцелој ослобођеној територији нигде нема непријатеља  сем као заробљеника стоп......... Потпуковник Павловић стоп

Источна Босна слободна до Сарајева стоп Борбе водимо  на Палама стопУстанак дигнут на Мајевици стоп Западна Србија слободна до линије Страгари Милановац Чачак Ивањица  све закључано стоп  Имамо Непријатељских заробљеника стоп Ваљево Краљево држимо опседнуто стоп Очекујемо поруџбину стоп Врло је хитно стоп КУМ (Потпуковник Драг.Павловић) 58 стоп

бацајте нам оруије, муницију,новац на Сувобор-Равна гора Шаљитте авијацију да народ види. Авиони могу слетати на слободне аеродроме, нарочито повољна Пожега (Павловић)

Борбе водимо на све стране. Углед владе захтева хитно нужну тржену подршку. Михајловић

Извор ових телеграма упућених у влади у лондону је књига издата 1980 год у загребу ИЗБЈЕГЛИЧКЕ ВЛАДЕ У ЛОНДОНУ а аутор Кризман за извор навод тачне податке у архиву A VII VK, kut 162,Br. reg.61>1


НАДАМСЕ ДА ЈЕ ДОВОЉНО АРГУМЕНТОАВАНО КО ЈЕ ГЛАВНИ АНТИФАШИСТА И КАКО.
Толико за овај пут