Od kuda teku nase rijeke i kamo nas vode?

[zid]

ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1



BR. 103

ZAPISNIK O SPORAZUMU IZMEĐU PREDSTAVNIKA ČETNIČKOG ODREDA »BORJE« I NDH OD 9. JUNA 1942. O PRIZNAVANJU SUVERENITETA NDH I O SARADNJI U BORBI PROTIV NOP-a1

ZAPISNIK

sastavljen u velikoj župi Sana i Luka, između predstavnika državnih vlasti Nezavisne Države Hrvatske: velikog župana Dr. Petra Gvozdića, vojnog zapovjednika pješačkog pukovnika Brozovića Ivana i stožernika Beljana Mirka s jedne strane i zapovjednika četničkih postrojbi Radoslava Radića, s druge strane.2

Na sastanku je zaključeno sledeće:

Toč. 1.

Pripadnici četničkih postrojbi (vojno četničkog odreda »Borja«) sa prostorije: rieka Vrbas od Štrbca do Gumjere—Jaružani—Crni Vrh—Štrbe—Opsječko—Marjanovo Gnijezdo3— Dabovci—Latkovi4—Imljani—sjeverna strana Vlašića do rieke Bosne, — Komušina—Vlajići—Čećava—Gojakovac—Bukovica —Rudanka—Pojezna—Ljubić—Vijačani—Gradina—Motajica (do ceste Prnjavor—Derventa), priznaju vrhovničtvo Nezavisne Države Hrvatske i kao pripadnici Nezavisne Države Hrvatske izjavljuju privrženost i odanost državi Hrvatskoj.

Toč. 2.

Radi toga, obavezuju se predstavnici četničkih postrojbi sa svojim postrojbama, sa današnjim danom prekinuti sva neprijateljstva prema vojnim i građanskim vlastima Nezavisne Države Hrvatske.

Toč. 3.

U tu svrhu na gore opisanom području Hrvatskog državnog vrhovničtva, hrvatske državne vlasti uspostavljaju i faktično svoju redovitu vlast i upravu.

Toč. 4.

Predstavnici četničkih postrojbi stavljaju sliedeće primjedbe:

a)  Da se očituje privrženost i odanost, koja je spomenuta u toč. 1 zapisnika, žitelji sa označenog područja žele imati upravu svojih obćina.

Radi toga, pri imenovanju obćinskih uprava žele da budu saslušavani i predstavnici gornjih žitelja, a njihovi priedlozi uvaženi pod pretpostavkom, da predloženi ljudi budu ispravni državljani Nezavisne Države Hrvatske.

Odgovornost u prednjem pravcu nosit će lično gornji predstavnik.

b)  Da u vezi sa hrvatskom oružanom snagom sudjeluju dobrovoljno na suzbijanju i uništavanju komunističko-boljševičkih bandi, te da u tu svrhu zadrže oružje.

c)  Da se vraćenom pučanstvu, koje pokaže privrženost prema državi i državnim vlastima, pruži državna potpora, kao i naknadi šteta učinjena u toku operacije, a napose da se onim udovicama i siročadi, čiji hranioc pogine prilikom akcija oko suzbijanja komunističko-boljševičkih bandi dodijeli odmah potpora sa strane države, a sve u smislu postojećih zakonskih propisa, koji vriede za sve državljane.

d)  Da obitelj čiji su hranioci u zarobljeništvu, a koji ne pripadaju komunističkoj partiji, dobivaju potporu u smislu postojećih odredaba i to na ženu po 16 kn.5 a za dijete po 10 kn. dnevno.

e)  Da se i dosadanjim pripadnicima četničkih postrojbi prizna pravo na odlikovanje i nagradu, u koliko se osobito istaknu u borbama protiv komunista.

f)  Da se omogući pravoslavnom življu prednjeg područja, u koliko bude ispravnog vladanja, zaposlenje i zarada na državnim i drugim javnim radovima.

g)  Da se stanovnicima pravoslavne vjere zajamči potpuno slobodno ispovjedanje njihove vjere u smislu postojećih zakona.6

h) da se dozvoli ulazak u grad žiteljima pravoslavne vjere radi podmirenja svojih životnih potreba.

Toč. 5.

Gore imenovani predstavnici hrvatske državne vlasti prihvaćaju gornje primjedbe navedenog predstavnika četničkih postrojba, s tim, da će hrvatska oružana snaga kao i građanske vlasti pružiti pravoslavnom življu punu zaštitu osobne slobode, sigurnosti i njihove imovine.

Četničke postrojbe sudjelovat će dobrovoljno u suzbijanju i uništavanju komunističko boljševičkih banda zajedno sa ostalom oružanom snagom, pri čemu će zapovjednici četničkih postrojbi zapovjedati svojim postrojbama.

Četničke postrojbe mogu izvoditi samostalno neophodno potrebne akcije mjestnog značaja, no o svemu će na vrieme izvjestiti zapovjednika oružanih snaga.

Dolazak u grad dozvoljava se samo potpuno lojalnim građanima sa dozvolama, koje će izdavati redovite upravne vlasti prema postojećim propisima, a na temelju svjedožbe o ispravnosti pojedinih lica izdatih od strane dotične obćinske uprave.

Toč. 6.

Četničke postrojbe sa svojim predstavnicima obavezuju se u svakom pravcu pomagati državne vlasti Nezavisne Države Hrvatske u sređivanju obćih prilika na ovome dielu državnog područja, te im u tu svrhu pružiti svaku pomoć, dok se vojne vlasti obavezuju pružati oružje i streljivo kao i ostalim vojnim jedinicama.

Toč. 7.

Prednje odredbe stupaju na snagu odmah po potpisivanju.

U Banjoj Luci, dne 9. lipnja 1942. godine.

ZAPOVJEDNIK ČET. POSTROJBI »BORJE«

Radoslav Radić, v.r.

VELIKI ŽUPAN ŽUPE SANA I LUKA:

Dr. Gvozdić v.r.

ZAPOVJEDNIK BANJALUČKOG ZDRUGA:

Brozović Ivan v.r.

USTAŠKI STOŽERNIK:

M. Beljan v.r.

Da je priepis suglasan sa izvornikom potvrđuje:

Tajnik Velikog Župana:

Maglajlija

M.P.7

1  Prepis originala (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča, k. 233, reg. br. 5/8 (BH-X-512).

2  I sve ostale četničke jedinice su zaključile slične sporazume (vidi dok. br. 74).

3 i 4 Ta mesta nisu nađena na karti 1:100.000; postoji mesto Vlat-kovići.

5 Kuna (novčana jedinica NDH).

6 O stavu NDH prema pojedinim veroispovestima, vidi Fikreta Burić — Ivan Jelić, Prilozi za proučavanje historije NDH u razdoblju 1942—1943. godine. Putovi revolucije 1—2, Institut za historiju radničkog pokreta, Zagreb 1963.

7 Okrugli pečat: »Nezavisna Država Hrvatska. — Velika župa Sana i Luka. — Banja Luka«.

[zid]

ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1



BR. 103

ZAPISNIK O SPORAZUMU IZMEĐU PREDSTAVNIKA ČETNIČKOG ODREDA »BORJE« I NDH OD 9. JUNA 1942. O PRIZNAVANJU SUVERENITETA NDH I O SARADNJI U BORBI PROTIV NOP-a1

ZAPISNIK

sastavljen u velikoj župi Sana i Luka, između predstavnika državnih vlasti Nezavisne Države Hrvatske: velikog župana Dr. Petra Gvozdića, vojnog zapovjednika pješačkog pukovnika Brozovića Ivana i stožernika Beljana Mirka s jedne strane i zapovjednika četničkih postrojbi Radoslava Radića, s druge strane.2

Na sastanku je zaključeno sledeće:

Toč. 1.

Pripadnici četničkih postrojbi (vojno četničkog odreda »Borja«) sa prostorije: rieka Vrbas od Štrbca do Gumjere—Jaružani—Crni Vrh—Štrbe—Opsječko—Marjanovo Gnijezdo3— Dabovci—Latkovi4—Imljani—sjeverna strana Vlašića do rieke Bosne, — Komušina—Vlajići—Čećava—Gojakovac—Bukovica —Rudanka—Pojezna—Ljubić—Vijačani—Gradina—Motajica (do ceste Prnjavor—Derventa), priznaju vrhovničtvo Nezavisne Države Hrvatske i kao pripadnici Nezavisne Države Hrvatske izjavljuju privrženost i odanost državi Hrvatskoj.

Toč. 2.

Radi toga, obavezuju se predstavnici četničkih postrojbi sa svojim postrojbama, sa današnjim danom prekinuti sva neprijateljstva prema vojnim i građanskim vlastima Nezavisne Države Hrvatske.

Toč. 3.

U tu svrhu na gore opisanom području Hrvatskog državnog vrhovničtva, hrvatske državne vlasti uspostavljaju i faktično svoju redovitu vlast i upravu.

Toč. 4.

Predstavnici četničkih postrojbi stavljaju sliedeće primjedbe:

a)  Da se očituje privrženost i odanost, koja je spomenuta u toč. 1 zapisnika, žitelji sa označenog područja žele imati upravu svojih obćina.

Radi toga, pri imenovanju obćinskih uprava žele da budu saslušavani i predstavnici gornjih žitelja, a njihovi priedlozi uvaženi pod pretpostavkom, da predloženi ljudi budu ispravni državljani Nezavisne Države Hrvatske.

Odgovornost u prednjem pravcu nosit će lično gornji predstavnik.

b)  Da u vezi sa hrvatskom oružanom snagom sudjeluju dobrovoljno na suzbijanju i uništavanju komunističko-boljševičkih bandi, te da u tu svrhu zadrže oružje.

c)  Da se vraćenom pučanstvu, koje pokaže privrženost prema državi i državnim vlastima, pruži državna potpora, kao i naknadi šteta učinjena u toku operacije, a napose da se onim udovicama i siročadi, čiji hranioc pogine prilikom akcija oko suzbijanja komunističko-boljševičkih bandi dodijeli odmah potpora sa strane države, a sve u smislu postojećih zakonskih propisa, koji vriede za sve državljane.

d)  Da obitelj čiji su hranioci u zarobljeništvu, a koji ne pripadaju komunističkoj partiji, dobivaju potporu u smislu postojećih odredaba i to na ženu po 16 kn.5 a za dijete po 10 kn. dnevno.

e)  Da se i dosadanjim pripadnicima četničkih postrojbi prizna pravo na odlikovanje i nagradu, u koliko se osobito istaknu u borbama protiv komunista.

f)  Da se omogući pravoslavnom življu prednjeg područja, u koliko bude ispravnog vladanja, zaposlenje i zarada na državnim i drugim javnim radovima.

g)  Da se stanovnicima pravoslavne vjere zajamči potpuno slobodno ispovjedanje njihove vjere u smislu postojećih zakona.6

h) da se dozvoli ulazak u grad žiteljima pravoslavne vjere radi podmirenja svojih životnih potreba.

Toč. 5.

Gore imenovani predstavnici hrvatske državne vlasti prihvaćaju gornje primjedbe navedenog predstavnika četničkih postrojba, s tim, da će hrvatska oružana snaga kao i građanske vlasti pružiti pravoslavnom življu punu zaštitu osobne slobode, sigurnosti i njihove imovine.

Četničke postrojbe sudjelovat će dobrovoljno u suzbijanju i uništavanju komunističko boljševičkih banda zajedno sa ostalom oružanom snagom, pri čemu će zapovjednici četničkih postrojbi zapovjedati svojim postrojbama.

Četničke postrojbe mogu izvoditi samostalno neophodno potrebne akcije mjestnog značaja, no o svemu će na vrieme izvjestiti zapovjednika oružanih snaga.

Dolazak u grad dozvoljava se samo potpuno lojalnim građanima sa dozvolama, koje će izdavati redovite upravne vlasti prema postojećim propisima, a na temelju svjedožbe o ispravnosti pojedinih lica izdatih od strane dotične obćinske uprave.

Toč. 6.

Četničke postrojbe sa svojim predstavnicima obavezuju se u svakom pravcu pomagati državne vlasti Nezavisne Države Hrvatske u sređivanju obćih prilika na ovome dielu državnog područja, te im u tu svrhu pružiti svaku pomoć, dok se vojne vlasti obavezuju pružati oružje i streljivo kao i ostalim vojnim jedinicama.

Toč. 7.

Prednje odredbe stupaju na snagu odmah po potpisivanju.

U Banjoj Luci, dne 9. lipnja 1942. godine.

ZAPOVJEDNIK ČET. POSTROJBI »BORJE«

Radoslav Radić, v.r.

VELIKI ŽUPAN ŽUPE SANA I LUKA:

Dr. Gvozdić v.r.

ZAPOVJEDNIK BANJALUČKOG ZDRUGA:

Brozović Ivan v.r.

USTAŠKI STOŽERNIK:

M. Beljan v.r.

Da je priepis suglasan sa izvornikom potvrđuje:

Tajnik Velikog Župana:

Maglajlija

M.P.7

1  Prepis originala (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča, k. 233, reg. br. 5/8 (BH-X-512).

2  I sve ostale četničke jedinice su zaključile slične sporazume (vidi dok. br. 74).

3 i 4 Ta mesta nisu nađena na karti 1:100.000; postoji mesto Vlat-kovići.

5 Kuna (novčana jedinica NDH).

6 O stavu NDH prema pojedinim veroispovestima, vidi Fikreta Burić — Ivan Jelić, Prilozi za proučavanje historije NDH u razdoblju 1942—1943. godine. Putovi revolucije 1—2, Institut za historiju radničkog pokreta, Zagreb 1963.

7 Okrugli pečat: »Nezavisna Država Hrvatska. — Velika župa Sana i Luka. — Banja Luka«.

[zid]

ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1



BR. 106

IZVEŠTAJ MAJORA PETRA BAĆOVIĆA OD 13. JUNA 1942-KOMANDANTU ITALIJANSKE ALPINSKE DIVIZIJE »PUSTERIJA« U VEZI SA NAREĐENJEM DA ČETNICI NAPUSTE FOČU I GRAD PREDAJU USTAŠAMA1

ŠTAB SANDŽAČKIH ČETNIČKIH ODREDA

Str. pov. Br. 137

13 juna 1942 godine

POLOŽAJ

U vezi Vašeg naređenja Br. 3630/op2 a poslatog nam preko Komande Mesta Čajniče, koje sam primio 12 juna 1942 godine u 23 časa, izveštavam Vas;

1)  Linija koja je bila određena majoru g. Glišiću t.j. s. Vi-koč—Ušće Tare i Pive kod Huma, morala je biti pređena iz čisto taktičkih razloga, jer su se borbe sa Komunistima vodile neprekidno.3 Čim bi naše trupe stale, komunisti su to odmah iskorišćavali, vršili pregrupisavanje svojih snaga sa stalnom težnjom za izvršenje protivnapada, kako bi se zadržali na teritoriji Sandžaka po ceni najvećih žrtava, koji je za komuniste od najvećeg značaja kako vojničkog, tako moralnog i privrednog.

2)  Da bi se komunistima oduzela svaka mogućnost povratka u Sandžak, bilo je potrebno Nacionalnim četničkim snagama dopreti do jedne prirodne prepreke na kojoj se može postaviti straža i onemogućiti više povratak komunista u Sandžak. Tu liniju pretstavljala je samo reka Drina i Piva. I samo zbog toga, da bi se jednom za svagda likvidiralo sa komunistima u Sandžaku i Crnoj Gori produžen je pokret trupa do r. Drine stim, da se po begstvu komunističkih bandi na levu obalu r. Drine, četničke trupe vrate na liniju Vikoč—Hum, na samoj Drini ostave samo manje posade kao straže na pojedinim pre-lazima.

3)  U tom gonjenju komunista preko r. Drine stiglo se je jednom kolonom i do Foče, kada se je saznalo da su Italijanske trupe napustile Foču, a da koncentrisani komunisti na levoj obali Drine oko sela Trbušče, nameravaju da zauzmu od Italijanski trupa već napuštenu Varoš. Zauzimanje Foče od komunista moralo se je bezuslovno sprečiti jer bi sve do sada žrtve Nacionalista u borbi protiv komunista bile uzaludne (a palo je nekoliko stotina života naših najboljih ljudi) u toj borbi. Ako bi se dozvolio ulazak komunista u Foču značilo bi dozvoliti im vezu njihovih ljudi u Hercegovini, Bosni i Sandžaku i neometan rad komunista u ovoj oblasti, baziranjem na Foču.

Iz ovih razloga naređen je ulazak u varoš manje posade koja se je sastojala samo iz patrola i koje su imale za zadatak, da se uvere dali je Foča zaista napuštena od Italijanskih trupa, i dali u njoj ima komunista. Patrole su podnele izveštaj da se u varoši nalazi manja posada Ustaša pod komandom nadporučnika Štimca i da u varoši vlada nered što je i sam nadporučnik Štimac priznao kada je izjavio da nije u stanju, sa malom posadom koju ima da uspostavi red, a da veće snage Ustaša u varoš neće ulaziti.

Da bi se sprečilo ulazak komunista u Foču, kao i nered u samoj varoši, odnosno da se red uspostavi, jer je pljačka i progon već otpočeo, pristupljeno je sa pretstavnicima Ustaša pregovorima i sa istima postignut sporazum,4 da se pod komandom nadporučnika Štimeca stavi 100 četnika, radi održavanja reda i sprečavanja eventualnog upada komunista koji su sa one strane imali osam bataljona jer je uhvaćeno pismo koje je jedan Komunistički komandant uputio narodu pozivajući ga da se bori protiv okupatora. Ovo pismo u originalu je dostavljeno i toj Diviziji, preko Komandanta Italijanskih trupa u Čajniču.

Četničke trupe zadržane su na liniji na koju su stigle jer je sporazumom sa pretstavnicima Hrvatskih vlasti utvrđeno da se ovako stanje u Foči i okolini održi sve dok po ovome ne donese odluku Guverner na Cetinju pod čijom se zaštitom i nalaze sve četničke snage Pavla Đurišića, Komandanta Svih četnika u Crnoj Gori i Sandžaku. Četnici su naročito insistirali da odluku po pitanju Foče donese sam Italijanski Guverner, jer je pretstavnik Hrvatske vojske Pukovnik g. Jakovljević pred delegatima sa potcenjivanjem i omalovažavanjem govorio o  kompetenciji Gospodina Guvernera i Italijanskih trupa za rešavanje ovog pitanja.

4)  Četnici su potpisani sporazum striktno ispunjavali i nije se desio nikakav Incident niti se sa trupama ulazilo u Foču. Naređenje Vaše o povlačenju primio sam i odmah sam izdao naređenje da se trupe povuku, čim sam dao znak za povlačenje trupa Hrvati su odmah izvršili napad, jer su verovatno saznali za Vaše naređenje o našem povlačenju. Napad je bio popraćen vrlo jakom vatrom automatskih oruđa, bacača i artilerije, što je bio dokaz da je taj napad od ranije pripreman. Ipak sam pokušao i pored toga što sam napadnut da pismenim putem sprečim sukob, te sam zato poslao po kuriru Ustaši molbu5 i  to pismenu Komandantu mesta i molio ga da obustavi vatru pošto se ja povlačim po naređenju Italijanske komande. Na žalost ovo je bilo bezuspeha jer su Hrvati produžili još žešći napad, tako da su mi naneli gubitke: 80 ljudi što mrtvih što ranjenih.

Jasno je svakom vojniku da sam dalje povlačenje svojih trupa u cilju izvršenja Vašeg naređenja mogao izvršiti pod borbom.

5)  Čim su trupe bile izvučene iz borbe, povukao sam ih na određenu Uniju s. Vikoč — s. Hum, dok su sve trupe iz Nove Varoši upućene sa položaja još 11 o.m. u 18 časova pravcem s. Čelebić—Kosanica — Nova Varoš, što znači da su ove skinute sa položaja na 30 časova pre početka napada Ustaša na naše trupe kod Foče. I sam Komandant ovih trupa major Glišić sa svojim Štabom povukao se u pravcu Nove Varoši još 11 o.m.6

Sve trupe koje se 13 o.m. u 15 časova nalaze na određenoj liniji, jesu trupe iz Sastava Sandžačkih odreda kapetana Pavla Đurišića, a stavljene su pod moju Komandu.

Hrvatski vojnici koji su se nalazili kod nas pušteni su svi i upućeni za Foču.

Gospodine Đenerale,7 Nacionalne četničke snage koje rade po Vašim naređenjima i koje su u toj borbi za uništenje Komunista na teritoriji Vaše divizije dale do sada nebrojene [žrtve] nisu zaslužile da ovako mučki budu napadnute od Hrvata i da se izvuku kao disciplinovane, na određenu liniju, a da prethodno dostojno ne kazne neizazvanog napadača. Verujte, da smo ovo teška srca učinili poštujući samo Vaš autoritet.

6) Pošto su Sandžački četnički odredi sa majorom Glišićem napustili ovu teritoriju i njegov se Štab povukao, verovatno je da je i dosadanji njegov Oficir za vezu dobio naređenje da se povuče, to ostajemo bez veze sa Vama. Pošto je prisustvo jačih trupa na određenoj liniji neophodno potrebno, jer bi svako njihovo dalje povlačenje neminovno izazvalo ponovno ulazak komunista na teritoriji ove divizije, a bez veze sa Vama ne smemo biti, to Vam upućujemo potporučnika To-maševića Ljubomira s molbom da ga primite kao našeg oficira za vezu pri Vašem Štabu, a koji raspolaže sa znanjem Italijanskog jezika.

Opstanak ovih trupa na terenu, koje su isključivo sa teritorije Crne Gore i Sandžaka, moguć je samo pod uslovom da redovno budu snabdevane potrebama iz te divizije. Zato Vas molim u interesu potpune zaštite ovog kraja od komunista i u interesu reda i mira, da nam i dalje budete naklonjeni i da snabđevanje svih trupa primite na sebe.

Brojno stanje mojih trupa na ovoj teritoriji trenutno iznosi 1800 ljudi.

Molim da se snabdevanje odmah produži jer smo u protivnom prinuđeni raspustiti trupe, napustiti teren, što će odmah iskoristiti komunisti koji su sa one strane Drine, samo u okolini s. Trbušče koncentrisali već svojih deset bataljona spremnih da upadnu na ovu teritoriju, čim se mi povučemo.

Komandant major,

Petar Baćović

1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII Ča, k. 231, reg. br. 34/6 (BH-X-54).

2 To naređenje redakcija nije pronašla.

3 Vidi dok. br. 93, nap. 6.

4 Sporazum su (9. juna 1942) sklopili: major Petar Baćović (sa četničke strane) i domobranski pukovnik Stjepan Jakovljević i nadporučnik Milan Štimec (bio je prisutan i ustaški nadporučnik Franjo Tarčuk). Sporazum glasi:

»1.) Prevoz trupa obustavlja se.—

2.) Ustaške i oružničke snage koje su tu ostaju do daljeg u Foči.—

3.) Demarkaciona linija određena sporazumom vredi do daljeg. Liniju će odrediti Štimec i Milojević na 10.—

4.) Izvršnu vlast u Foči vršiće nadporučnik Štimec (u dokumentu piše Štimac, a treba Štimec — prim. red) kojemu se pridodaje pod komandu 1 mlađi četnik i 100 četnika radi održavanja reda i sigurnosti.—

5.) Pukovnik Jakovljević se umoljava da izvesti nadležne da nacionalisti četnici nisu došli u Foču kao neprijatelji NHD, već po odobrenju Italijana sa kojima zajedno sarađuju u borbi protiv partizana.—

6.) Ovakvo stanje ima da ostane sve dotle dok se ne donese precizno rešenje o granici N.D.H. i Crne Gore kojemu rešenju saveznika će se obje strane pokoriti.—

7.) Ustaške jedinice nemaju nikakve egzekutive, već da funkcionišu -samo kao vojne jedinice« (Arhiv VII, mf. Lok. muz. 2/409).

5  Taj dokumenat nije pronađen.

6 Vidi dok. br. 107.

7  Odnosi se na generala Đovania Espozita (Giovani Espozito), komandanta italijanske alpinske divizije »Pusterija«.

[zid]

ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1


BR. 107

PISMO MAJORA MILOŠA GLIŠIČA OD 14.JUNA 1942. MAJORU ZAHARIJU OSTOJIĆU O AKCIJAMA SANDŽAČKOG ČETNIČKOG ODREDA I SITUACIJI U REJONU FOČE1

Dragi čika Branko,

Kao što ti je poznato izbili smo na liniju Foča—Drina Piva.2 Gro komunista ostupio je pravcem Volujak—Gacko. Slabije snage povukle su se levom obalom Drine i sada se nalaze u selu Trbušče (10 km. južno od Foče na levoj obali Drine). U Trbušču nalazi se Šahovićski bataljon. Kod Foče došao sam u dodir sa ustašama. Smatrao sam da se nesme izazivati sukob. Usled ovoga Foča je ostala opkoljena od naših trupa. Sa ustašama sklopljen je sporazum kojim je određena demarkaciona linija, obustavljeno dalje prevoženje njihovih trupa na desnu obalu Drine, regulisano vršenje izvršne vlasti koja je zajednička i ostavljeno da se pitanje Foče diplomatski reši i da se rešenju povinuju obe strane.3 Na pregovore između ostalih je dolazio i pukovnik Jakovljević. Dobio sam utisak da ma na koji način želi da popravi svoj očajan položaj u očima Srba. Izjavio je da će raditi da dođe do sukoba između ustaša i Hrvatske vojske. On lično veruje da je ovaj sukob neminovan. Jedan ustaški poručnik izjavio je da Nemci naoružavaju Francuze za napad na Italiju a da ustaši jedva čekaju da se napiju Italijanske krvi. Ovoposlednje rekao sam Italijanskom komandantu divizije u Pljevlju. Odgovorio mi je da su osećanja jedno a politika drugo i da je stav Hrvata njima dobro poznat. Kod Foče je ostao Baćević.

Sastao sam se sa Đurišićem kod Šćepan Polja.4 Dobio sam vrlo rđav utisak da se na drugoj strani vodi neka separatistička akcija čiji je izraziti prestavnik Bakić,5 koji je u Pljevlju psovao majku i meni i Ignjatoviću pred italijanskim oficirima i kazao da smo im sve popljačkali. Po pitanju Foče Đurišić je otišao u Cetinje.

Nedić je slao nekoliko telegrama6 da se naše trupe vrate jer su u toku vrlo značajni pregovori povoljni po našu srpsku stvar. Verujem da je ovo tačno. I bez ovoga a po dostizanju navedene linije, Sandžački odred je u pokretu za Novu Varoš. Odlazim 15 ov.m. u Beograd sa Vučkom po pozivu Nedića.

Nemci blokirali liniju Golija—Javor do Jasenove, kako bi sprečili prolaz Dražinih četnika za Crnu Goru. Iz jednog italijanskog dokumenta sa kojim raspolažemo proizilazi da Draža smatra kao jedne od svojih najboljih odreda crnogorske odrede kapetana Đurišića.

Pročitao sam pismo koje si pisao Rudiju7 za produženje operacija sa linije Pljevlje Kosanica Đurđeviča Tara. Mnogo mi je žao da za sada nisam lično u mogućnosti da dođem da mnoge stvari objasnim i postavimo na pravo mesto. Video sam iz pisma da se isključujem iz daljih operacija koje je trebalo da produži Rudi, koga sam sretnuo tek kada sam se vraćao sa Drine. Smatram da je ovo tvoje pismo potpuno deplasirano i o svemu ostalom govorićemo docnije.

Moje akcije smatram da slabo stoje kod Nemaca i da bi za dalji rad bilo neophodno potrebno da me London liši čina ili na neki drugi način žigoše kao odanog saradnika Nedićevog. Smatrajte da je ovo od ogromne važnosti. Za Lula ste učinili strahovitu grešku, što može da dovede do teških posledica kako za mene tako i za ceo odred.

14. juna 1942. godine Nova Varoš

O svemu ostalom Vučko će usmeno izneti.

Sve vas mnogo pozdravlja Vaš

M. Glišić

1  Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 127, reg. br. 17/10 (,S-X-140).

2  Odnosi se na četničke akcije protiv partizanskih jedinica (vidi dok. br. 94, 97, 98, 102 i 106 i Arhiv VII, Ca, k. 231, reg. br. 2/1).

3  Vidi dok. br. 106, nap. 4.

4  O tom sastanku Glišić je 10. juna 1942. telegramom obavestio predsedndka srpske kvislinške vlade, zatraživši da se i u Beogradu pre-duzmu mere sa ciljem da Foča pripadne četnicima (Arhiv VII, Ča, k. 50, reg. br. 29/2). Vidi dok. br. 109.

5  Vuksan.

6 Ti telegrami nisu pronađeni.

7 Nalazi se u Arhivu VTI, Ča, k. 231, reg. br. 2/1.

[prinudna uprava]

i opet na kraju svi postali crveni!!!

[zid]

ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1


BR. 109

PISMO MAJORA PETRA BAĆOVIĆA I KAPETANA RUDOLFA PERHINEKA OD 15. JUNA 1942. MAJORU ZAHARIJU OSTOJIĆU O SITUACIJI U REJONU FOČE1

Dragi čika Branko!                                                 15-V-10,30

Čelebić

Tvoja pisma od 10. i 11. ov.m.2 primili smo 14. ov.m. u 21. čas u s. Čelebiću.

Situacija:

1. — Kao što sam ti javio u pismu od 12 ov.m.3 naše kolone izbile su na liniju r. Drina — Piva od Foče pa uzvodno od Huma (ne znam tačno mesto) — ali pretpostavljam do utoka r. Vrbnice u Pivu, jer bi to bila 1. Pavlova kolona.

2. — Sve trupe na d. obali Tare nalaze se sada pod k-ndom majora g. Baćovića. Na d. obali Pive od Huma južno nalazi se major Vesković4 i Bojović.

3. — Događaji kod Foče: kada je Baćović stigao do Foče u njoj nije bilo Italijana, već svega 40 hrvatskih oružnika pod K-dom nadpor. Štimeca i 1 četa od 270 ustaša. Baćović je ušao i načinjen je sporazum5 o očekivanju odluke sa Cetinja i Zagreba o pripadnosti Foče, što je trebalo svršiti diplom. putem. Zato je, po dogovoru na Šćepan polju6 između Baćovića, Miloša7 i Pavla, Pavle otputovao da preko svojih ljudi urgira na Cetinju da Foča pripadne njemu, odnosno njegovim odredima. Glišić je otputovao za Beograd da bi, po njegovim rečima, i tamo što učinio za tu stvar. Ali ja u taj uspeh ne verujem jer je stigla Glišiću Nedićeva depeša, neka prekine sve operacije — da ne ulazi u Foču — jer bi to po njihovu stvar imalo vrlo neprijatnih posledica i to baš sada, kada se vode neki diplomatski pregovori o tim pitanjima granica.

Glišićevi ljudi kod Foče nisu u opšte učestvovali; kod Foče bili su samo Baćovićevi ljudi i bataljon Mila Radovića iz okoline Goražda, koga je Bačović pozvao da mu se pridruži za sadašnje operacije — a već je od ranije u njegovom odredu. Sa-danje brojno stanje Bosanaca i Hercegovaca iznosi oko 700 pušaka sa 22 automat, oruđa.

12. ov.m. Baćović je dobio naređenje od K-nta divizije Pusterija iz Pljevalja da se odmah povuče na liniju s. Vikoč (na Ćehotini) — utok Tare u Drinu (Hum).8

Da nebi sada komplikovao odnose sa Italijanima smatrao je da je najbolje da se povuče. — Izdao je naređenje za povlačenje računajući s time, da je pala odluka Ital. — Nemaca da se Foča preda Hrvatima i svaka bi borba prema tome bila uzaludna. Videlo se, da su Hrvati pripremali napad koncentracijom trupa — izvlačenjem artil. na položaj i obistinio se napad baš u trenutku prijema ital. naređenja o našem povlačenju. Napad je otpočeo 12 ov.m. u 22.15h. Borbu smo odmah primili, — jer se bez nje ne bi mogli povući. Borba je trajala punih 10 čas., jer su se glavne naše snage povukle 13. ov.m. oko 9 čas. dok su se por.Vidačič sa 1. svojom četom i kapetan Dangić9 na desnoj obali Čehotina borili kao zaštitnica sve do 11 čas. kada su se i oni povukli.

Gubici: Potpor. Filipović Vlada poginuo je hrabro se boreći sa svojim ljudima. Poginulo je još 5 četnika — a ranjeno 8. Svi su dali od sebe sve — i pokazali su skoro besprimernu hrabrost i požrtvovanje — ali se je naročito istakla četa kap. Vojina Dangića (Jezdimirovog brata).

Da je borba bila teška i krvava vidi se i iz ustaških gubitaka koji su: 60 poginulih i ranjenih i 18 zarobljenih.

Zaplenili smo 4 automatska oruđa.

Naši su gubici mahom od artiljerije i bacača, kojih mi nismo imali.

Zarobljenici su pušteni na slobodu — na kategorički zahtev Italijana. Već po puštanju zarobljenih primljen je 14 ov. m. u 20 č. i zahtev samih ustaša.

Zarobljeni su pušteni zato da bi time zaštitili pravoslavni živalj u Foču i okolini.

Foča je mogla biti zauzeta — jer je samo ljudstvo to tražilo — ali je major bio mišljenja da bi žrtve bile uzaludne — jer bi i zauzetu Foču — morali opet napustiti po zahtevu Nemaca i Italijana.

Delovi Bosan. odreda, koji su ostali na 1. obali Drine kod Pešurića — Borike — Duba pod kondom Radivoja Neškovića i Draga Mitrovića — vode i dalje borbe sa molbom da i Baćović pređe tamo. Ti su odredi tamo radi zatvaranja pravca kod Ustiprače i sprečavanja prelaza partizana u Bosnu.

A i Glišić usmeno i pismeno moli da Bos. odred pređe u N. Varoš — verovatno zato da bi mogao njegove ljudi10 pustiti kućama.

Sada se nalazimo na liniji: s. Vikoč — s. Zavajit — s. Hum sa sledećim rasporedom:

1.— Us. Vikoču 2 čete batalj. kap. Momčilovića.

2. — U Zavajitu štab i ostatak bataljona Momčilović.

3. — Us. Mirićima i Pribinićima bataljoni Mil. Radovića i Petra Miletića.

4.— Batalj. por. Vidačića u Zavajitu.

5. — Rez.[ervni] B.[jelo]Poljski bataljon kap. Mil. Obradovića — Zeleno Borje — Hum.

Svi imaju posednute položaje na liniji ispred napred pomenutih sela.

6. — Čelebićska četa i Sahovićski bataljon sa štabom Baćovića u Čelebiću.

7. — Baza Čelebić.

Naređeno je vojvodi Iriću da dovede 40011 svojih ljudi. Bio sam, ja Rade i sa njim. I od njega sam napravio našeg čoveka i primat će sva naša naređenja, a i izvršavati ih. On je naš.

Čim pristigne Irić — vratićemo Šahovčane. Ljudi Bos. odreda bosi su i goli. Brojno stanje 700. Obećano im je, da će po završetku ovoga perioda operacija biti upućeni na odmor, a po mogućstvu i odeveni, ovo je zaista i po mojim opažanjima neophodna potreba, a i zaslužili su.12

Zdravstveno stanje samog komandanta majora Baćovića nije dobro — jer mokri već krv. Potreban mu je odmor i tečenje. Živi samo na mleku.

Nedić je preko Glišića molio Baćovića da isti dođe u Beograd — ili da mu barem13 napiše pismo — pa da mu pošalje novac i mater, sredstva, a želeo bi da razgovara s njim i o prilikama u Bosni.

Baćović nije pristao ni na jedno ni drugo, jer zato nije imao Miletovo14 odobrenje.

Hrvat, pukovnik Jakovljević pozvao je Baćovića da sami razgovaraju, bez prisustva drugih hrvat, oficira i tom prilikom mu je rekao:15

U centrumu16 Hrvatske postoji veliko trvenje između ustaša i domobranaca. To ide tako daleko — da se može očekivati čak i otvoreni sukob.

2.) Raniji Jugosl. oficiri jedva čekaju da se reše ustaša i zato misle, da će u danom momentu učiniti svoje. Žele saznati šta mislimo mi o njima.17

3.) Iz domobranaca beži veliki broj — u komuniste i zato se plaše revolucije.

Baćović mu je odgovorio:18 svi biv. Jug. oficiri koji su sada u Hrv. vojsci — osuđeni su na smrt zbog izdaje zakletve.

Ko želi raditi na Jugoslovenstvu mora to učiniti još sada i tome dati vidni znak.

Da ne bi pogoršali — zbog Foče odnos četnika sa Ital. upućen je k-ndtu ital. divizije izveštaj19 kojeg prilažemo. Napisan je tako da bi i dalje mogli od njih izvlačiti hranu i municiju i zameniti sve Glišićeve ljude sa našima.

Prilažemo i izjavu koju su zarobljeni i pušteni ustaše potpisali.20

Neophodan je avizirani sastanak s tobom i Pavlom — što pre. Ako je Pavle negde oko Zabljaka — najbolje na mostu kod Trešnjice.

Svoje prisustvo ovde koristimo za našu organizaciju.

Sada smo u očekivanju odgovora iz Plevlja — pa da eventualno preduzmemo opet pokret na Drinu.

Na 1. obali Drine čuju se borbe. Verovatno su komunisti u borbi sa Ital. i ustašama.21

Ustaše su se zadržale u samoj Foči. Nisu kretale u napred. Predpostavljamo i da neće.

Narod pravoslavni ponovo je u zbegu — jer se boji ustaških »milovanja«. Ustanovljena je »ubičevom«22 odredbom autokefalna pravoslavna hrvatska crkva, kao ravnopravna katoličkoj.23

Pri prolazu kroz Plevlja24 pri odlasku na položaj pozvao sam na konferenciju Grig.25 Božovića, Voju Nenadića26 i sav. min. spolj. pos. Lisičića Nićifora.

Konferisali smo punih 6 sati.

I pridobio sam ih da i oni pomažu naše ljude. Izjavili su da stoje na istoj liniji, kao i mi.

Iznosim mišljenje Gligorija Božovića:

Jugoslavija — monarhija — dinastija Karađorđevića.

Konfederacija —

u Srbiji samo pravoslavni i Slovenci.

Arnauti se isključuju iz drž. zajednice.

Granice kao i naše.

Sa Bugarskom ujedinjena crkva sa zajedničkim patrijarhom u Beogradu. Patrijarsi naizmenično — prvo 2 Srba pa onda Bugarin, pa Srbin i t.d.

Striktna konfederacija sa zajedničkom spolj. politikom i zajed. vojskom — vojska svaka na svojoj teritoriji sa svojim ministrom.

Uz kralja: Tajni krunski savet od 5 članova, koji bi brinuo da se svi poslovi u državi vode isključivo u pravcu opšteg držav. dobra. —

U nacion. odboru u Plevljima27 pored njih trojice su još:

Pavle Đurović28 i muslimani:

Šerif-Šećer Kadić29

Safet beg Mušović30

Avdo Karametović31

Ahmed Čaušević.—32

Uloga: Pomoćni organ okupat. vlasti u sređivanju prilika

u srezu i likvidacija komunista.

ekonomsko ozdravljenje, prosvetna propaganda, nacion.

propaganda. — odbrana vere.

Politička uloga: administrativna, uspostaviti sresku vlast.

Ne zabranjuju propagandu za Nj. V. Kralja Petra II

Što pre nam odgovorite. Pošaljite nam »Vidovdane« jer nemamo nikakvih vesti. Javite nam gde je Pavle.

Puno toplih želja za lično zdravlje č. Mileta.

S verom u Boga za Kralja i Otadžbinu.

Pozdrav Tvoj Rade

Poz. Baćović

Prilog: Ultimatum Baćovića Ital. u Foči.33

P.S.

Zborne stanice:

1.   —u Koselici kod čet. vođe Grubača.34

2. — u Višnjici (op. Meljak) kod por. Jov. Jelovca. 3.— u Čelebiću kod čet. vođe Spasoje Dakić

4. — u Humu kod naše straže na mostu.

 

1 Original (pisan mastilom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 132, reg. br. 16/5 (CG-V-128). Pojedine reči i delove teksta podvačio je, olovkom, Draža Mihailović i na margine uneo primedbe.

2 i 3 Ta pisma redakcija nije pronašla.

4  Andrija, major.

5  Vidi dok. br. 106, nap. 4.

6 Vidi dok. br. 107.

7 Glišić.

8 Vidi odgovor majora Baćovića na to naređenje (dok. br. 106).

9 Vojin.

10  Sledeće dve reči su podvučene, a na margini dopisano: »Ovo ne!«

11  Taj broj je podvučen, a na margini dopisano: »Dobro«.

12  Uz taj stav je na margini napisano: »Samo kod Pavla, ne kod Glišića«.

13 Sledeće dve reči su podvučene, a na margini napisano: »Opet Nedić«.

14  Nije utvrđeno o kome se licu radi.

15  Uz prvu rečenicu tog stava na margini je dopisano: »Nikako«.

16 Ta reč je podvučena.

17  Tekst tog stava je podvučen.

18  Tekst do kraja tog stava je podvučen.

19   Vidi dok. br. 102.

20  U izjavi, koju je potpisalo 13 ustaša, piše da su se četnici prema njima korektno ponašali za vreme dok su bili u zarobljeništvu (Arhiv VII, Ca, k. 231, reg. br. 35/6).

21 Tekst tog stava je podvučen.

22 Odnosi se na Antu Pavelića, poglavnika NDH.

23Vidi dok. br. 103, nap. 6.

24  Treba: Pljevlja.

25  Grigorije.

26  U Kraljevini Jugoslaviji predsednik četničkog udruženja plje-valjskog sreza.

27  Taj odbor je formiran 27. maja 1942. na konferenciji u Pljevljima, koju je otvorio komandant italijanske divizije »Pusteria« general Đovani Espozito (Mirko Ćuković, Srbija u narodnooslobodilačkom ratu, Beograd 1964, str. 325—330). Bio je povezan sa srpskom kvislinškom vladom (Arhiv VII, Ča, k. 147, reg. br. 8/1).

28  Bivši sreski načelnik, tada predsednik pomenutog odbora.

29  Šerijatski sudija, tada potpredsednik pomenutog odbora. Njegovo ime je Derviš.

30, 31 i 32 Safet beg Mušović i Ahmed su bili trgovci, a Avdo Karametović predsednik vakufskog odbora.

[zid]

ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1



BR. 116

PROGLAS ŠTABA BILEĆKOG VOJNOČETNlČKOG ODREDA OD 5. JULA 1942. O MERAMA PROTIV PRIPADNIKA NOP-a1

Shodno naređenju Komandanta Hercegovačke grupe vojnočetničkih odreda Pov. Br. 53 od 2. jula og.2

PROGLAŠUJE SE:

1.  — Svako lice, koje napusti mesto stanovanja, a to mu bude zabranjeno od četničkih vlasti iz bilo kojih razloga biće odmah streljano čim se uhvati.

2.  — Svako, ono lice, koje bude vodilo propagandu protivnu četničkoj vlasti i četničkoj organizaciji bi će odmah streljano.

3.  — Svaki agent, kurir ili lice koje raznosi propagandistički materijal protivan četničkoj organizaciji biće na licu mesta streljan.

4.  — Onaj, kod koga se pronađe propagandistički materijal, biće odmah ubijen.

5.  — Svaki onaj domaćin koji primi na hranu, stan ili ukaže ma kakvu pomoć partizanskim agentima, partizanskim kuririma i tsl. biće odmah streljan, njegova porodica internirana, a imanje konfiskovano.

6.  — Svako ono lice, koje primi partizane, agitatore i uopšte sumnjive ljude, dužno je odmah stvar prijaviti najbližoj četničkoj vlasti.

7.  — Svaka četnička jedinica, svaka strana, svaka patrola i svaki četnik dužni su odmah stupiti u borbu protiv partizana čim ih primijete. Odmah obaveštavaju susedne četničke čete, straže i posade, a ove su dužne priteći odmah i najhitnije u pomoć.

Ko postupi protivno biće kažnjen smrću. Prednje odredbe stupaju odmah na snagu.

Starešine četničkih jedinica upoznaće o prednjim odredbama sve borce, a starešine sela narod.

IZ ŠTABA BILEĆKOG VOJNO ČETNIČKOG ODREDA Br. 244— — 5 - VII - 1942. god.                   

M.P.3

ZAVODSKI

VOJ. ČETNIČKI BATALJON Pov. Br. 29 7. VII 1942. god. U Mosku

4 Komandiru Moštanske voj. čet. čete Na postupak i izvršenje

Za komandanta

Ađutant

vod. III kl.

Nov.5 T. Vitković

1  Original (umnožen na šapirografu, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, Te. 197, reg. br. 15/2 (BH-V-7632).

2  Jedan primerak te naredbe nalazi se u Arhivu VII, Ča, k. 171, reg. br. 22/2.

3  Okrugli pečat: »Bilećki vojnočetnički odred«.

4  Tekst do kraja dokumenta dopisan je mastilom.

5  Novica.

[Hercegovac77]

Zid stavi link da vidim odakle ovo kopiras.

[zid]

ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1



BR. 117

DODATAK ZAPISNIKU O SPORAZUMU IZMEĐU OZRENSKOG I TREBAVSKOG ČETNIČKOG ODREDA I PREDSTAVNIKA NDH OD 28. MAJA 1942. SAČINJEN 9. JULA 1942.GODINE1

DODATAK

k zapisniku od 28. svibnja 1942. god.2 — sastavljenom u s. Lipcu između predstavnika državne vlasti Nezavine Države Hrvatske i predstavnika Ozrenskog i Trebavskog četničkog odreda — uglavljen u stožeru 4. pješačke divizije u Doboju, dne 9. srpnja 1942.

PRISUTNI :

Od strane Hrvatskog domobranstva: zapovjednik II. domobranskog sbora general g. Iser, zapovjednik 4. pješačke divizije pukovnik g. Majetić Bogdan, glavar stožera II. D.S. Glst. podpukovnik g. Helbich i glavar stožera 4. pješ. divizije glst. bojnik Kadić.

Predstavnici četničkih odreda: 1) Ozrenskog četničkog odreda, Đokan Sarčević, Cvijetin Đurić i Branko Stakić; 2) Trebavskog četničkog odreda, zapovjednik Savo Božić, načelnik štaba Petar Arnautović i Đoko Milošević.

I.

Predstavnici gore označenih četničkih odreda izjavljuju: »Samo se po sebi razumije đa se trenutkom prekida neprijateljstva sa hrvatskim domobranstvom prekidaju i neprijateljstva protivu savezničkih njemačkih i talijanskih četa«.—

II.

Ovaj dodatak zapisniku čini sastavni dio zapisnika od 28. svibnja o.g. danog u Lipcu, te se ima k njemu priključiti dodatno k točci II. istog zapisnika.

U DOBOJU, dne 9. SRPNJA 1942.

PREDSTAVNIK ČETNIČKIH ODREDA:

Zapovjednik Treb. odreda

(Savo Božić) Savo Božić

Savjetnik štaba Treb. odreda zapovjednik 4. PJEŠ. divizije

(Djoko Milošević)

Đoko Milošević

pukovnik

(Bogdan Majetić)

Bogdan Majetić

Savjetnik štaba Ozren. odreda,

(Branko Stakić)

Branko Stakić

Načelnik štaba Treb. odreda

(Petar Arnautović)

Arnautović Petar

1 Original (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča, k. 235, reg. br. 7/13 (BH-X-931).

2 Vidi dok. br. 89.

[zid]

ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1
Sadržaj   Prethodni dokument   Sledeci dokument


NAREĐENJE ČETNIČKE KOMANDE CRNE GORE I HERCEGOVINE OD 16. JULA 1942. POTČlNJENIM KOMANDAMA I USTANOVAMA O ZABRANI HAPŠENJA BEZ SA-GLASNOSTI KARABINIJERA1

KOMANDA NARODNE VOJSKE CRNE GORE I HERCEGOVINE

GLAVNI ŠTAB

Broj 1417

Kopija

16-VII 1942 god. Straševina

U cilju bolje organizacije službe bezbjednosti, bržeg i uspješnijeg svršavanja službenih i javnih poslova i održavanja korektnih odnosa između Nacionalnih i okupatorskih vlasti, a shodno postignutom sporazumu, —

NAREĐUJEM:

da se po gradovima, varošima i varošicama ne vrše nikakva hapšenja od strane Nacionalnih vlasti bez prethodnog sporazuma sa nadležnom Komandom karabinijera.

KOMANDANT, PUKOVNIK

B. J. Stanišić

Dostavljeno:

K-tu Nacionalne komande, Nikšić;

K-tu Nacionalne komande, Danilov Grad;

V-nom Referenu, Podgorica;

P-ku Narodnog suda: Nikšić, Danilov Grad i Podgorica.

1 Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 148, reg. br. 23/1 (CG-X-291).

[zid]

ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1

BR. 125

OBAVEŠTENJE ŠTABA MAJEVIČKE ČETNIČKE GRUPE OD 18. JULA 1942. POTČINJENIM JEDINICAMA O PREGOVORIMA SA NEMAČKOM KOMANDOM U TUZLI1

ŠTAB MAJEVIČKE ČETNIČKE GRUPE Str. Pov. Br. 38

18 jula 1942 g.

POLOŽAJ

KOMANDANTU DRINSKOG2 ČETNIČKOG BATALJONA

Položaj

Na dan 18 o.m. od strane ove grupe određeni delegati3 odazvali su se pozivu pretstavnika njemačke vojske u Tuzli i posetili ga, a on im je tom prilikom pored ostalog izjavio:

Da Njemačka Vojska ima od svojih pretpostavljenih starešina naređenje da u svakom slučaju pomogne hrvatsku državu i da je po svaku cenu i svim raspoloživim sredstvima održi, takođe ima naređenje da u hrvatskoj državi po svaku cenu održi red i mir, što da će njemačka vojska da ga sprovede sa Hrvatskim Domobranstvom.

Nemačka Vojska da će svakog onog uništiti, koji misli i želi da razbije Hrvatsku Državu. Do sada se imalo dosta razumevanja i strpljenja prema svima takovim, ali će se u slučaju ne pokoravanja preduzeti najstroži je mere i da će se svaki onaj uništiti koji želi nered u Hrvatskoj Državi. Dalje je izjavio da Hrvati stoje u najtešnjim odnosima sa Njemačkom Vladom i Njemačkom Vojskom i da je od Vlade dobio naređenje, da Hrvatsku Državu u svakom slučaju brani. Prema tome da svakome mora biti jasno, da Njemci neće trpiti nikoga ko radi protiv Hrvatske Države, da više neće trpiti ni najmanji nered; prošle godine da se trpilo, ali da se to više nikako neće trpiti.

Posle toga pitao je pretstavnik Njemačke Vojske Izaslanika Četnika, da li su Četnici voljni, i pod kojim uslovima da sarađuju sa Njemačkom Vojskom i Hrvatskim Domobranstvom, na što su pretstavnici Četnika posle dužeg većanja nasamo podneli svoje uslove:

1.  Da Četnici ostaju kod onih uslova koji su podneseni predstavnicima Hrvatske Vlade u pregovorima u Loparama dana 15 juna o.g.4 dajući još i slijedeću rezoluciju koja doslovce glasi:

2.  Priznajemo Njemačku okupaciju Jugoslavije. Izjavljujemo da smo spremni lojalno saradivati sa Njemačkim Vlastima pod sledećim uslovima:

a.  Da se na teritoriji Bosne i Hercegovine potpuno ukinu sve ustaške postrojbe i svi razni dobrovoljački zdrugovi te da Hrvatsko Domobranstvo bude direktno podvrgnuto Njemačkoj Komandi.

b.  Da se puste na slobodu svi politički zatočenici Srbi koji su pod bilo kakvom političkom formom lišeni slobode. Konstatujemo, da je većina Srba samo radi svoje Srpske nacionalnosti proganjana, iako je to sasvim drukčije pretstavljano. Dopušteno ispitivanje izvesnih sumnjivih slučajeva, ali to ispitivanje imaju da vrše Njemačke Vlasti.

c.  Tražimo, da se u svoj unutrašnjoj upravi kao i svim državnim i samoupravnim preduzećima uposle Srbi, ne prema svojoj brojčanoj zastupljenosti, jer ta je u poslednje vreme silom poremećena, nego prema kulturnom i ekonomskom položaju koji su Srbi zauzimali u momentu kapitulacije Jugoslavije. Da se Srbima koji su raznim Hrvatskim mahinacijama ekonomski oštećeni ili koji su morali da napuste teritoriju današnje N.D.H. omogući obeštećenje odnosno povratak na svoja imanja. Da im se zagarantuje lična imovinska bezbednost i omogući nesmetan sav kulturni, verski i ekonomski rad u našoj sredini. Tražimo da se ispita poreklo kapitala onih ljudi koji su se koristili ratnom konjukturom i političkom potlačenošću Srba i da im se imetak oduzme u korist države. Da se svima Srbima kojima su razne ustaške, dobrovoljačke pa i vojničke formacije opljačkale, uništile ili popalile njihova dobra ista iz sredstava države odmah nadoknade. Konstatujemo, da su mnoga Srpska preduzeća morala likvidirati, ili su na putu da likvidiraju, samo zahvaljujući raznim hrvatskim mahinacijama. Tražimo da se takvom stanju jednom za uvek učini kraj, i da se oštećenim Srbima iz sredstava države nadoknadi šteta. Da se onemogući moralno i duhovno mrcvarenje Srba, i da se Srbi prestanu smatrati nekim nižim podređenim bićima te da im se zagarantuje ono mesto koje po njihovim prirodnim intelektualnim i ekonomskim sposobnostima pripada.

Pod takvim uslovima pristajemo na lojalnu i korektnu saradnju sa Njemačkim Vlastima i Hrvatskim Domobranstvom i garantujemo, da ćemo na teritoriji koju smatramo svojom zavesti potpuni red i mir i da ćemo svaki pokušaj stvaranja nereda, ma od koga on dolazio, oružjem sprečiti.

Nadamo se, da će Njemačke Vlasti uvideti opravdanost ovih naših zahteva i da neće dozvoliti suvišno prolevanje krvi, nego da će nam omogućiti da nastavimo miran i radni život na svojim imanjima na korist Narodu i Državi i čitavoj Evropskoj zajednici.

U nevezanom razgovoru prikazali smo prilika pod kojima su živjeli Srbi posle stvaranja Hrvatske Države, da su proganjani i ubijani bez ikakve krivice i suda što nas je potaklo da smo se morali dići na oružje.

Pretstavnik Njemačke vojske izjavio je na to, da sve pojedine slučajeve, gde su Srbi bili proganjani, zlostavljani i ubijani po bilo kome bez ikakvog suda, ispitamo i prijavimo, a počinitelji da će biti pozvani na odgovornost.

Prednje dostavljamo komandantima Bataljona na znanje, s tim da će Komandanti biti pozvani na sednicu,5 gde će im sve biti u detaljima saopšteno.

M.P.6

Str. Pov. br. 49/42 god.

u akta

Komandant

Vojvoda Majevički

Rad.7 B. Kerović

M.P8

AĐUTANT

Stan.9 Todorović

1 Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 233, reg. br. 17/2 (BH-X-487).

2 Ta reč je dopisana mastilom.

3 Delegati su bili Mirko Đukanović, ađutant komandanta Majevičke četničke grupe, Ljubamir Petrović, komandant Brčanskog bataljona i Branko Jeremić, komandant pozadine (Arhiv VII, Ča, k. 233, reg. br. 19/2).

4 Vidi dok. br. 91, nap. 7.

5  Sednica je održana 20. jula 1942. Na njoj je delegat Mirko Đukanović podneo usmeni izveštaj o toku razgovora sa nemačkom komandom u Tuzli. Na sednici je donet zaključak da niko ne sme izdavati nikakve letke niti voditi posebne pregovore sa predstavnicima NDH, nemačke vojske i Muslimana bez odobrenja Štaba grupe, određena su lica koja će nastaviti pregovore sa nemačkom komandom kao i zaključci organizacionog i ekonomskog karaktera (Arhiv VII, Ča, k. 233, reg. br. 19/2). Odgovor nemačkoj komandi u Tuzli upućen je 10. avgusta 1942 (vidi dok. br. 142).

6  Okrugli pečat: »Četnički odred vojvode majevičkog. S verom u Boga za kralja i otadžbinu«.

7  Radivoje.

8  Okrugli pečat: »Drinski četnički bataljon. Komanda«. 9 Stanko.

[Hercegovac77]

Stani malo sa kopiranjem stavi izvor.

[Hercegovac77]

Ti moj Zidu svasta nesto iskopira, e sad odakle pitanje je?
Dosta ovoga vise od 1000 stranica se nalazi u optuznici za sudjenje Đeneralu Drazi, mozda si to tamo pokupio.
Jel ti stvarno mislis da je sve to istina i da nista nije falsifikat?
Interesuje me tvoje misljenje.

[zid]

Ovo su ti generacijo moja originalni dokumenti vojnoistorijskog instituta u BG. Njihovu vjerodostojnost jos niko nije osporio. A ja postavljam ove tekstove samo iz razloga da dokazem da cetnicku saradnju sa okupatorom i sa kvislinskim formacijama na Okupiranoj teritoriji koja je do kraja rata sve bila intenzivnija a u cilju zajednicke borbe protiv komunista. I dosta je, necu vise postavljati.
JA ne znam ko su i sta su bili cetnici ali antifasti nisu bili Nikada.

[Hercegovac77]

Jesu bili su antifasisti, bilo je i saradnje sa fasistima ali samo lokalni slucajevi, jer Draza nije imao vlast na celom terenu (neposlusnost vojvoda, stara Srpska boljka).
Za Drazu nikada niko nije dokazao da je suradjivao, ako ne smatras onu farsu i cirkus od sudjenja za validnu i pravednu?
Suradjivao je npr Nedic, ali je Nedic sa tom saradnjom spasio na hiljade Srpske sirocadi pomocu Njemaca iz ruka ustaskih koljaca (kasnije je Peko Dapcevic trazio i dobio da se dom gde su bila ta djeca bombarduje 1944).

Evo da kopiram i ja nesto:

Партизани на територији НДХ

Огромну већину партизана на територији НДХ чинили су Срби побегли од усташког клања.

Ту чињеницу потврђују сви извори од докумената партизанске провинцијенције (извештаји настали у току рата о националном саставу,говори партизанских челника, послератни мемоари учесника рата итд) па до документа немачке провинцијенције који су само српско становништво у ткз.НДХ сматрали непријатељем.

Према документима насталим у току рата (извештаји и бројном и националноим саставу партизана), а објављеним након рата у Зборнику докумената , том V, књига 30 национални састав дивизија насталих на тлу Хрватске је 1942 је био:

    * 6.личка 96%Срба;
    * 7.банијска 92%Срба
    * 8.кордунашка 95%Срба
    * 12.славонска 85%Срба
У далматинским бригадама састав је био мешовит мада углавном са хрватском већином од око 70-80% осим у бригадама са севера Далмације које су имале већи проценат Срба.

Према записнику у свом говору на Другом засједању Авноја хрватски комуниста и представник НОП-а Хрватске Владимир Бакарић је између осталог рекао:"На првом засједању ми смо били више представници српског отпора у Хрватској него представници НОП Хрватске." (извор-С.Нешовић-Прво и Друго засједање Авноја,страна 281)

Из књиге хрватског историчара Јозе Томашевића "Четници" ,страна 106: "Колико год те бројке биле ужасне несумљиво би биле још веће да су усташе могле спроводити свој програм без сметњи. Само партизански отпор, а у много мањој мјери четнички,спасио је Србе на територији НДХ од потпуне пропасти.Тисуће Срба , особито млађих, суочених с алтернативом :или под усташки нож или у шуму,отишло је у шуму гдје их се већина придружила партизанима.У ствари све до 1943.већина партизана на територију усташке државе чинили су Срби с тих подручја,и ако су истовремено други Срби из усташке државе прилазили четницима."

Приликом Титовог сусрета са Черчилом у Казерти 1944 Тито је говорећи о својој војсци рекао да су у почетку у њој били скоро искључиво Срби, али да је сада (то јест 1944) састав вишенационалан. На то се Черчил окренуо Шубашићу и Косановићу који су му климајући потврдили Титове речи. У Хрватској ће се Хрвати ,углавном из Далмације, први пут почети укључивати у партизане тек од друге половине 1942 ;та појава ће међу Далматинцима бити раширена уочи и након капитуације Италије 1943. А 1944 кад је већ било јасно питање победника прелазак Хрвата у партизане био је масован , нарочито после Титовог обећања да ће амнестирати све припаднике квислиншких формација ако до 1.септембра 1944 пређу у партизане. Тад у партизане прелази велики број домобрана па чак и неке бивше усташе. На крају рата (крај 1944) када се редови партизана пуне бившим домобранима и усташама, међу партизанима у Хрватској је Хрвата два и по пута више него Срба мада додуше чак и тада Срби учествују у саставу партизана дупло више него што би се могло очекивати на основу њиховог учешћа у броју становништва Хрватске.

Док се у Хрватској Хрвати почињу укључивати у партизане у другој половини рата, у БиХ ће огромну већину партизана чинити Срби чак и до самог краја рата.

(wikipedia)

Odavde mozes da vidis ko je cinio partizane do 1944. Dok se jos nije znao pobjednik kasnije su Hrvati presli u partizane (i velik broj cetnika ne sporim).
Ali sta su ti partizani radili? Jesu bili antifasisti samo na podrucju tadasnje NDH oni nisu imali ni jednu veliku borbu sa ustasama. Dok su svi ustali na Srbe da ih kolju komunisticki prvaci su podigli i Srbe na Srbe. Prioritet je bila borba sa cetnicima radi buduce vlasti sve ostalo je bilo u drugom planu. U toj opstoj klanici najdeblji kraj su izvukli naravno Srbi. Nijedan grad gde su bile ustase partizani nisu napali do 1944 a mogli su, zato su napadali na cetnike na svakom koraku.

I na kraju nacrtali su granice kakve nikad bile nisu (pod izgovorom da su granice koje spajaju) i tako dobismo danasnje drzave. Srpskom krvlju su oduzeli srpske zemlje od Srba.