LJUBAVNI STIHOVI

[ortodox]

Neka je samo jedna rec,
Ali sa ljubavlju kazana,
I molitva Bogu prosaptana.
Andjelski horovi ce likovati,
A dusa tvoja zauvek sa nebom ostati.
Zacuo sam rec tihu i neznu ja,
Kao uzdah ljetnjeg podneva,
Tako mi je duboko u srce urasla
I zauvek u njemu ostala.
Neka se i ona i dalje cuje,
Sve do poslednjeg trena,i kucanjem srca mog,
nek' ne bude zaglusena.

[ally]

Rade Serbedzija - Zaboravi

Ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me,
Kao da me sreces prvi put.
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi...i zaboravi.

Zaboravi dane koje smo nekada zajedno...,
I noci zaboravi...
Gradove kojima smo mijenjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne...
Onaj hlad pod maslinama u nasoj uvali,
uvali mirnih voda.
Otok nas i ime broda pjesnika
koji nas je tamo nosio...

Zaboravi da si ikada rekla da me volis,
I kako se nikada, nikada, necemo rastati.

Treba zaboraviti naslove knjiga
Koje smo zajedno citali,
Filmove koje smo gledali,
Hemfri Bogarta i Kazablanku,
Narocito zaboravi.

Ulicu divljih kestenova s pocetka Tuskanca,
I onaj nas poljubac na kisi
Za koga bi znala reci:
"Nikada necu zaboraviti".
Molim te zaboravi...

I kada ti kazem da zaboravis,
Kazem ti to zato sto te volim
Kazem ti to bez gorcine,

Otvori oci ljubavi,
Nasim gradom prosli su tenkovi.
Odnijeli su sobom sve sto smo bili,
Znali..., imali...
Zato... Zaboravi.

Cemu sjecanja...?
Pogledaj kako tresnja u tvome vrtu,
Iznova cvjeta svakoga proljeca.
Nasmijesi se jutru koje dolazi,
Zagrli bjelinu novih dana
i zaboravi.

Kasno je vec dragana, hocu da kazem,
zreli smo ljudi,
To jest, nismo vise djeca
I znam da nije lako,

I znam da mozda i boli, ...ali pokusaj,
Molim te,....pokusaj...zaboravi!

I ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me, kao da me sreces prvi put;
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi... i zaboravi.

[ortodox]

Десанка Максимовић
Умирање љубави

То што нисмо више волшебници,
Што не разумемо шта шапуће грање,
Што природа говори са нама као и са другим светом,
Што нисмо блиски више са каменом и цветом-
Љубави значи тихо умирање.

То што нам звезде опет као и другима сјаје,
Што се мисли враћају у трезно стање
И куле се облака кваре,
Што све добија обичне облике старе-
Љубави значи тихо умирање.

То што јасно видимо све ствари,
Пролеће што нам не ставља на чело,
Што живот светлу ољуштицу свлачи,
И снови сваког јутра што се смање,
Што се све на малу људску меру свело-
Љубави значи тихо умирање.

[ortodox]

Свет овај, у ствари,
и није тако рђав и зао,
мада понеко плаче
и самује
и брине

Можда је сутон с крова
сасвим случајно пао.

Можда би и ноћ да сване,
можда би и ноћ да сине.

Волим да свако ваља
и верујем бескрајно:
сванућа постоје зато
да човек лакше дише.

И склапам очи.
И сањам
потајно
то врело
то сјајно
јутро од ветра и влати
што се над крошњама њише.

А сигурно је важно
и од свега најпрече:
за сваки образ на свету
по један пољубац скројити.

И кад се умориш горко,
и трне у теби вече,
дивно је свој јастук надом
залити и обојити.

И важно је ово,
важније од најпречег:

кад се толико лепоте
у себи чува и има,
умети,
да нико не сазна,
бар комадић тог нечег
умотати у снове
и досањати свима.

Тако ће век твој бити
мање самотан,
зао,
са мање брига,
ружноће,
и плача,
и страха
и туге.

И сваки пут кад будеш
комадић себе дао
и своје снове свету
по ветровима слао,

личиће јутро на тебе
више него на друге.

М. Антић

[fan]

Iz samoce moje izranjas niotkud..
I dolazish...
Nenajavljen
U moje srce ulazish..
Ne uzimajuci nishta,
Samo mi dajesh...

Navikla na samocu,
Na dane bez vjetra,
Na mirne luke ovoga svijeta..
Ja bojim se..
Bure koju sa sobom nosish..
Plashim se vatre koja bije
Iz ochiju Tvojih...
I mami me
Da je dodirnem,
Da osetim njenu toplotu,
Da telo mi grije..

Budish me..

A chinish da...
Mislim da sanjam..
Jer toliko Ti si nestvaran...
Toliko nestvarne rechi su Tvoje..

Budish me, al ja
Bojim se da cu,
Kada otvorim ochi
Ostati sama...
Da ce nestati dana
I da ce noci
Opet postati moje druge..
Da ce neke daleke duge
Ponovo .. useliti se u moje ochi..

[ortodox]

[fan]

Nadji me...
U aleji za strance i izgubljene samce,
Koji nikad nisu bili voljeni...
Ne ljuti se ako na mom izguzvanom licu
Zateknes kapljice koje klize niz obraze...
To nisu suze vec sva ona bol
koju sam godinama cuvala u sebi...
Ne nadaj se, nije to zbog tebe...
Okreni se i idi...
Naucila sam da budem sama...


Poslije ljubavi
ostaju telefonski brojevi koji blijede.
Poslije ljubavi
ostaju case sa ugraviranim monogramima
ukradene po boljim hotelima.

Poslije ljubavi
ostaje obicaj da se bijelo vino nalijeva u dvije case
i da crte budu na istoj visini.
Poslije ljubavi
ostaje sto u kavani i zacudjen pogled konobara
sto nas vidi sa drugima .

Poslije ljubavi
ostaje na usnama metalni okus promasenosti.

Poslije ljubavi
ostaje recenica – dobro izgledas nista se nisi promijenila,
javi se ponekad
imas jos moj broj.

Poslije ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vracali
poslije ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,
ljubavne sifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doci,
spustena slusalica kada se javi neciji tudji glas,
hiljadu i jedna laz.


Poslije ljubavi
ostaju saucesnici,
cuvari tajne koja nije vise tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj zeni.

Poslije ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dvije cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voljeli
i cvjecarke koje jesu.

Poslije ljubavi
ostaje povrijeđena sujeta.

Poslije ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.

Poslije ljubavi
ne ostaje nista . . .

[herc]

SELO MOJE SNOM DUBOKIM SPAVA

Zašto se vali podižu danas
jezerom ovim što selo skriva
možda se zato i ljuti na nas
zna da će krenuti sećanja živa

Da ćemo pričom izdići selo
iz zagrljaja jezerskih tmina
nežno ga podići, onako celo
sačuvano od muke i zaborava

Plutaće danas na talasu sete
i Stara kuća i ognjište zgaslo
sve ono lepo što pamti dete
koje je srećno baš ovde raslo

Možda će načas, bar ove noći,
detinjstva mnoga prohujat kraj nas,
starine časne će ponovo proći
mislima našim upravo danas

Sve što je bilo, opet će biti
vesele gange, posela, prela,
ne može voda selo nam skriti
jer ga čuvaju sećanja vrela

Bratstvo će naše poručiti
Saborom ovih dragih lica:
„dokle je nas i sela će biti
jer mi smo danas Čepelica“

VESELIN DŽELETOVIĆ PAVLOV

[fan]

,,Ne osecas da sam tu kad se probudis, otvoris oci i pogledas u kisni dan koi se raspada u besmislu. Ne osecas me dok hodas ulicama trazeci nacin da se u pogledima drugih sklonis od sopstvenog bola. Ne znas da u tvom smehu postoji deo mene koji ti izaziva prvi osmeh. Ne znas da izazivam radost u tebi kad pogledas u hladnocu jutra i saznas da mozes koracati ponosno iznad rusevina ovog sveta. Ne osecas da sam poslednji koji bdi nad tobom dok te san zaroni poput utopljenika koga su povukle podzemne vode.

Ne razumes da mogu plesati po amlitudama tvog srca i osetiti svaki tvoj prelaz, pad i uspon, i dopreti, jedini od smrtnih, u tvoju tacku praznine.

Ne primecujes da pokusavam uciniti nemoguce - da zelim proci kroz prostor i vreme, i izdrzati svaki bol i svaku glad da bih stigao.

Ne osecas ni kad to uspevam, ni da sam prisutan, neosetan, tu kraj tebe.``

[fan]

Volite se, ali ne namicite okov ljubavi:
Nek' ona radije bude more što se talasa medj' obalama vasih dusa.
Punite case jedno drugome, ali nemojte piti iz jedne case.
Podajte jedno drugome hleba, ali ne jedite od istog somuna.
Pevajte i igrajte zajedno i radujte se, ali neka svako od vas bude za sebe,
Kao sto su strune leutove za sebe, iako trepte muzikom istom.

Dajte svoja srca, ali ne jedno drugom u vlasnistvo.
Jer, samo ruka Zivota može da drzi vasa srca.
I budite zajedno, ali ne odvec blizu:
Jer, i stubovi u hramu razdvojeni stoje,
A hrast i cempres ne rastu jedan drugom u senci.

[violeta]

                                                             

   Na dan njenog vencanja

I srusise se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji-
Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Cestit'o sam ti.I ti rece:"Hvala!"...
A da li znades da se u tom casu
Granitna zgrada mojih ideala
Srusi i smrvi i u pep'o rasu?

Al' ne!Ne vidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva...
I svrseno je!Ti si sada zena-
Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Ja necu kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku sudbu sto sam tebe sreo;
Ja nece kleti cak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

A nasto kletve!Nasto ruzne reci?
O sreci svojoj covek vazda sniva;
Bol,jad i patnju smrt jedino leci.
Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Pa podji s Bogom!Jos ti mogu reci;
Da Bog da sunce srece da ti sija!
Sve sto god pocnes svrsila u sreci!
Sa tvoje srece bicu srecan i ja.

I svakog dana ja cu da se molim,
Kad zvono verne u crkvu poziva...
Ja nisam znao da te tako volim.
Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Cuj,Boze,molbu moje duse jadne:
Sva patnja sto si pis'o njoj,ko zeni,
Nek mimoidju nju,i neka padne
Na onaj deo sto je pisan meni!

Uslisi ovu molitvu,o Boze!
I dusa ce mi mirno da pociva;
I saputace vecno,dok god moze:
Prosta ti bila moja ljubav ziva!

I onda kad dodje ono doba
U kom ce zemlja telo da mi skriva
Cuces i opet sa dna moga groba;
"Prosta ti bila moja ljubav ziva!"



                                                                                           Velimir Rajic

[pectoralis]

da li je neko stvarno pročitao sve ove stihove koje ste napisali???

[gembler]

evo jedne ljubavne, da ne može biti ljubavnija "pesna", inače je djelo našeg sugrađanina, ozbiljnog čovjeka, radnika na viljuškaru,... koliko je predan svome poslu i o kakvoj se ljubavi radi  govore sledeći stihovi:

                             
                               Sve u stihu
                               I u prozi,...
                               Sjela na moj...
                               Pa se vozi...
                               Mislim viljuškar.


 

[pectoralis]

Ovaj je ekstra

[fan]

da li je neko stvarno pročitao sve ove stihove koje ste napisali???

Jesi ti to ozbiljan??

Evo jos:


Iluzija

Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvucenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sopstvene setve...
Upijali bezvezne reci u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzlece iznad kletve...

Ne, nisi ti iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duse.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo zesti
ozivljavaju dubine sto te videse i cuse
kako izranjas iz svemira
kroz paucinu svesti...

Izgubljeni trenuci slazu se u memljive kule
otezalih eona vremena...
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...
I one sto su sve videle, i one sto su cule
posrcu pod teretom bremena...
Hoce li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no sto se stopi, ishlapi...?

Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nesto o tebi
sto mi zenice boji i cutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi...