Savet za nacionalnu bezbednost saopštio je ve?eras da je uhapšen haški optuženik Radovan Karadži?.
Kako se navodi, akcijom srpskih službi bezbednosti lider bosanskih Srba Karadži? je lociran i lišen slobode.
Karadži? je priveden istražnom sudiji Ve?a za ratne zlo?ine u Beogradu u skladu sa zakonom o saradnji sa Haškim Tribunalom za bivšu Jugoslaviju.
U saopštenju se me?utim ne navodi kada i gde je haški bjegunac uhapšen.
Savjet za nacionalnu bezbjednost Republike Srbije saopštio je da je akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadži?. U saopštenju, me?utim, ne navodi se kada i gde je Karadži? uhapšen. Agenciji Beta potvr?eno je da je Karadži? uhapšen u Srbiji. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da pripadnici MUP nisu u?estvovali u lociranju i hapšenju Karadži?a...
Integralni tekst saopštenja iz Pres službe predesednika Srbije glasi:
"Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je ve?eras akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadži?. Karadži? je priveden istražnom sudiji Ve?a za ratne zlo?ine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Me?unarodnim krivi?nim tribunalom za bivšu Jugoslaviju".
Karadži? se od 1996. krije, a poslednji put je vi?en i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Potom je za Karadži?em raspisana me?unarodna poternica.
Tužilaštvo za ratne zlo?ine Srbije potvrdilo je da je uhapšen Radovan Karadži?, ali nisu želeli da saopšte detalje te akcije.
U Tužilaštvu su najavili da ?e se tužilac za ratne zlo?ine Vladimir Vuk?evi? i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljaji? obratiti sutra novinarima u Palati "Srbija", u 11 ?asova u Beogradu.
Haški tribunal je u više navrata navodi da ima podatke da je Karadži? u Srbiji bar povremeno, a da je 2004. bio i u Beogradu.
Iz Haškog tribunala tako?e su stizale naznake da hapšenje Radovana Karadži?a nije direktna obaveza Srbije, ve? da je to pre svega Ratko Mladi?, za koga se pouzdano tvrdi da je u Srbiji.
U bjekstvu od 1996.
Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, Karadži? je postao njen prvi predsednik.
U aprilu 1992. Karadži? odlazi na Pale, a vlada RS po?inje 7. maja 1992, mesec dana uo?i prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.
Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladi?em, kreator ratnih operacija.
Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadži?a i Mladi?a, koja je imala 16 ta?aka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zlo?ine protiv ?ove?nosti.
Druga optužnica, koja se odnosila na zlo?ine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 ta?aka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zlo?ine protiv ?ove?nosti.
Pod pritiskom me?unarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševi?a i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996.
Karadži? je preneo predsedni?ka ovlaš?enja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavši?, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je vi?en i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine.
Potom je za Karadži?em raspisana me?unarodna poternica.
?lanstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke me?u kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje ?lanstvo u toj partiji.
U novembru 1998. SAD su ponudile nov?anu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zlo?ine, a ?etiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadži?em i Mladi?em.
Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpe?atio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadži?a (optužnica je potvr?ena 31. maja 2000. ali je ostala zape?a?ena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladi?a. Nova optužnica ima 11 ta?aka, kojima se Karadži?u stavlja na teret genocid i sau?estništvo u genocidu, zlo?ini protiv ?ove?nosti, kršenje zakona i obi?aja ratovanja.
Posle poja?anog pritiska me?unarodnih bezbednosnih snaga u BiH na Karadži?evu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005. (bio u desetodnevnom pritvoru), Karadži?eva supruga Ljiljana pozvala je Radovana Karadži?a da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres, 28. jula 2005.
Optužnica: Zlo?ini protiv nesrpskog stanovništva
Radovan Karadži?, bivši predsednik Republike Srpske optužen je pred Haškim tribunalom za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zlo?ine po?injene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Prema saopštenju iz Haškog tribunala, u optužnici se navodi da je Karadži?, dejstvuju?i sa drugima izme?u 1992. i 1995. godine, po?inio zlo?ien sa ciljem obezbe?ivanja kontorole u podru?jima BiH koja su bila proglašena delom Republike Srpske i zna?ajno smanjio tamošnje nesrpsko stanovništvo.
Radi ostvarivanja takvog cilja, Karadži? i ostali su po?inili zlo?ine kako bi primorali nesrbe da napuste ta podru?ja, prognali one koji nisu bili voljni da odu i ostale ubili, navedeno je u dopisu iz Haga.
Prema ovom saopštenju, Karadži? je optužen za genocid, za ubistvo blizu 8.000 Bošnjaka - odraslih i de?aka u Srebrenici 1995.
U optužnici se tvrdi kako je Karadži? tako?e po?inio genocid, kažnjavanja i ostale zlo?ine kada su snage pod njegovom komandom ubile nesrbe tokom i posle napada na gradove širom BiH, da je zarobljavao hiljade nesrba i prebacivao ih u zatvoreni?ke objekte koje su ustanovile vlasti bosanskih Srba.
U tim logorima su snage pod Karadži?evom komandom ubijale, mu?ile, loše postupale i seksualno zlostavljale nesrbe, navodi se dalje u optužnici.
U optužnica tako?e stoji da je Radovan Karadži? odgovoran za bombardovanje i snajpersko ga?anje civila u Sarajevu koje je dovelo do ubistva i ranjavanja hiljada osoba, uklju?uju?i i mnoge žene i djece.
Beograd -- Dok pojedine stranke u Srbiji smatraju da je hapšenje Radovana Karadži?a korak bliže ka EU, drugi kažu da je to loša vest.
Lider Nove Srbije Velimir Ili? izjavio je da je "iznena?en hapšenjem Radovana Karadži?a", ali i ocenio da to hapšenje za Srbiju "predstavlja korak bliže EU". SPS saopštio je da saradnja sa Haškim tribunalom mora biti dvosmerni proces i da se ne sme svoditi samo na izru?ivanje optuženika. Aleksandar Vu?i? iz SRS-a ocenio je da hapšenje Radovana Karadži?a predstavlja "jezivu vest" za Srbiju.
Velimir Ili? pita, me?utim, "šta ?e nam ta EU doneti". "Smatram da narod treba da se izjasni o ulasku u EU, a ne da to vodi jedan politi?ar ili jedna partija", rekao je Ili?.
Lider Nove Srbije istovremeno ocenjuje da hapšenje Karadži?a dokazuje da ?e "sve što je srpsko biti izru?eno i predato Haškom tribunalu".
"Haški tribunal je oslobodio sve one koji su bili protiv Srbije. Oslobo?en je i Ramuš Haradinaj i neki hrvatski generali. Haški tribunal nije bio pravedan kada su u pitanju zlo?ini po?injeni nad Srbima. Taj sud nije bio iskren prema Srbiji", kazao je Ili?.
On je rekao da se pred Haškim sudom "sudilo samo Srbiji i srpskim optuženicima, dok su svi ostali oslobadajani i sklonjeni, što nije korektno prema jednom narodu koji je kažnjen i uzimanjem dela teritoreije".
"Poslednji vid revolta Srbije bilo je skrivanje Karadži?a i Ratka Mladi?a", smatra Ili? i navodi da "srpsko rukovodstvo ispunjava sve obaveze, a ne pita zašto se ne ispunjavaju obaveze prema Srbiji".
SPS za dvosmernu saradnju
Socijalisti?ka partija Srbije saopštila je da saradnja sa Haškim tribunalom mora biti dvosmerni proces i da se ne sme svoditi samo na izru?ivanje optuženika.
U saopštenju SPS-a, koje je usledilo nakon objavljivanja informacije o hapšenju bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadži?a, navodi se da se ta stranka protivi izru?ivanju gra?ana Srbije, i pored toga što je saradnja sa tim sudom me?unarodna obaveza Srbije i što su promenom zakonskih i ustavnih rešenja posle 2000. godine stvorene mogu?nosti za izru?enje.
"SPS ?e razmotriti okolnosti pod kojima je uhapšen Radovan Karadži? i tražiti da se javnost Srbije upozna sa podacima od kada se Radovan Karadži? nalazi u Srbiji pod kontrolom službi bezbednosti", navodi se u saopštenju te stranke.
SPS, kako se navodi, ne?e dozvoliti da bude predmet politi?ke manipulacije, jer su punu saradnju sa Haškim tribunalom, uklju?uju?i i izru?enja, podržavale i sve stranke koje su ?inile prethodnu Vladu Srbije.
Ta stranka navodi da MUP Srbije, kojim od nedavno rukovodi lider SPS Ivica Da?i?, nema nikakve veze sa lociranjem i hapšenjem Karadži?a.
Vu?i?: Jeziva vest
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu?i? ocenio je da hapšenje haškog optuženika Radovana Karadži?a predstavlja "jezivu vest" za Srbiju.
Vu?i? je rekao da je Srbija na putu nestanka, jer je predsednik Srbije Boris tadi? po?eo da u?vrš?uje diktaturu i naveo da on ovim hapšenjem vra?a uslugu onima koji su mu pomogli da formira neprirodnu vladu sa socijlistima.
Kako je rekao, prva usluga je vra?anje ambasadora u zemlje EU iz kojih su povu?eni nakon priznanja nezavisnosti Kosova, druga je hapšenje Karadži?a, a tre?a usluga ?e, prema njegovoj oceni, biti priznavanje nezavisnosti Kosova za godinu dana.
"Tadi? je u?inio sve da Srbija nestane i da ljudi koji su simbol patriotizma nestanu", kazao je Vu?i?.
?anak: Razotkriti i jatake
Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ?anak pozdravio je hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadži?a i zatražio da se kona?no razotkrije i "mreža Karadži?evih jataka".
"Klju?no je da se raskrinka i mreža jataka, jer sam uveren da oni ?ine važne elemente državnih službi u Srbiji", rekao je ?anak. On je podsetio da ve? dugi niz godina tvrdi da "neko može da ne bude uhapšen samo ako se zna gde je, pa se zna gde da se ne traži".
Povodom hapšenja Karadži?a, predsednik Socijaldemokratske Unije Žarko Kora? je za B92 izjavio da je to veliki skok napred za Srbiju. Kora? je naglasio da je to udarac za one koji se protive saradnji sa Hagom, odnosno tzv. antihaški lobi.
Komentarišite vijest
Facebook